Нотари главна карика у борби против прања новца

Јавни бележници у Србији немају све потребне алате да открију и спрече прање новца. Највише сумњивих трансакција одвија се у области компанијског права, где наши нотари не оверавају садржину уговора, него само потписе. У земљама ЕУ јавни бележници одговарају и за садржину, у којој могу да открију сумњиву трансакцију, нарочито уколико постоји регистар свих уговора.

„Када укрсте податке са трансакцијама које су обављене у другим канцеларијама, онда нотари у многим земљама и те како могу да уоче и повежу трагове сумњивих послова”, каже председник Јавнобележничке коморе Србије Србислав Цвејић, који је јуче био домаћин Хосеу Маркењу де Љану, председнику Међународне уније нотара, и Зигурн Ербер Фалер, потпредседници Комисије за европске послове. Интервју за наш лист Де Љано је дао одмах после састанка са министарком правде.

Може ли се очекивати проширење надлежности јавних бележника у Србији после вашег разговора са министарком правде?

Нотари треба да имају истакнуто место у читавом систему, а нарочито у борби против прања новца и финансирања тероризма. Желим да захвалим министарки правде Нели Кубуровић, зато што сам схватио да јако добро разуме значај ове теме и улогу јавних бележника у њој. Очекујемо да ће њихова надлежност бити проширена, тако да могу да буду важна карика у борби против финансијског криминала.

Каква је улога нотара у борби против организованог криминала и очувању здраве економије?

Основна улога јавних бележника у борби против прања новца није директна, јер директну надлежност имају судије и тужиоци, али јавни бележници имају пресудну улогу у пружању информација, будући да све финансијске трансакције у већини земаља пролазе кроз нотарске канцеларије, путем састављања јавнобележничких исправа. Трансакције којима се пере новац данас су врло софистициране и сложене, па се дешава да свака од њих појединачно не представља кршење закона, али у садејству са неким другим трансакцијама ипак је на крају кривично дело. Зато ефикасност наше борбе против прања новца не зависи искључиво од појединачног рада сваког нотара, већ од информација које ће се скупити од свих бележника, на основу којих ћемо ми детектовати оне финансијске трансакције које су сумњиве и добити укрштене податке.

Како оцењујете посао јавних бележника као младе професије у Србији, у поређењу са развијеним нотаријатом у Европи?

Са пуно оптимизма видим не само будућност, већ и садашњи тренутак. Без обзира на то што су јавни бележници у Србији скоро уведени и немају традицију каква постоји у европским земљама, преузели су све основне принципе деловања и рада нотара. Између Јавнобележничке коморе Србије и Међународне уније нотара успоставићемо сарадњу током које ћемо учити једни од других у циљу унапређивања нашег рада.

Колико има земаља чланица Међународне уније нотара?

Имамо укупно 88 држава чланица, од тога 40 земаља Европске уније, 23 Америке, 17 Африке и остатак су азијске земље. Последња придружена чланица је Либан. Србија је приступила пре тога. Наша организација представља укупно 300.000 јавних бележника у свету и две трећине укупног светског бруто друштвеног производа. Међународна унија нотара основана је 1948. године у Буенос Ајресу.

Да ли јавни бележници у свету плаћају тако велики порез као нотари у Србији?

Не. То нигде не постоји. То је атипичан случај и надамо се да ће се променити. Нотари свуда у свету сносе трошкове пословања својих канцеларија, плаћају све порезе у складу са законом, али нигде као у Србији не постоји обавеза да се плаћа додатна такса од 30 одсто, која иде држави.

Грађанима Србије су услуге јавних бележника веома скупе. Да ли су и у свету тако високе тарифе?

Ми у Шпанији волимо да кажемо: „Свега има у башти Божијој.” Ви у Србији имате израз: „Ко не плати на мосту, плати на ћуприји.” Врло често постоји та фама где сви мисле да нотари много зарађују и да су им тарифе јако скупе. Људи имају утисак да плаћају нешто што не виде. То можемо упоредити са превентивном медицином. Треба да постоји свест да се бележницима плаћа као што се плаћа лекарима да превентивно делују против болести. Важност превентиве увек видимо тек кад дође до болести. Постоје економске студије које врло јасно показују да је увек јефтиније плаћати услуге које раде на превенцији него да се на крају плаћају ужасне последице. Исто се дешава са тарифама нотара. Ми мислимо да скупо плаћамо њихове услуге, али све док не дођемо у проблем, не схватамо важност правне сигурности.

Србија сада има 198 јавних бележника на око седам милиона становника, а потребан број нотара је 370. Колико има јавних бележника у Шпанији?

Шпанија има око 45 милиона становника и око 3.000 нотара, а мислим да укупно има чак и милион адвоката. Само у Мадриду ради 200.000 адвоката и 240 јавних бележника. Будући да штитимо општи интерес и радимо у корист грађана, покривамо и оне области где има мало становника. Канцеларије у тим зонама не могу да буду толико рентабилне, али наш циљ је да пружимо квалитетну услугу. Без обзира на то што у Барселони имамо само 150 јавних бележника, канцеларије покривају и неке удаљене области у Пиринејима.

Латински модел нотаријата

– Већина земаља има латински модел јавног бележништва, који сада добија на снази и примењује се у 22 земље ЕУ. То је нарочито битно у тренутку када имамо брегзит, јер ће већина јавних бележника следити управо тај модел. И за Србију је то веома важно, јер је она земља кандидат за ЕУ –  рекла је за „Политику” Зигурн Ербер Фалер, потпредседница Комисије за европске послове, која је такође јуче посетила Министарство правде и Јавнобележничку комору Србије.