Лепота филигранских крстова и јеванђеља

Изложба „Раскршће” представљена је у Манаковој кући. На њој су приказани експонати филигранских крстова, два чирака и два јеванђеља. Аутор поставке је Горан Ристовић Покимица. Ова дела носе дух старе српске традиције призренских мајстора и израђена су од најфинијег сребра. Већина експоната освештана је у манастирима, чије су власништво, а престони крст из манастира Бањска проглашен је за културно добро.

– У својој филигранско-кујунџијској радионици у Краљеву Горан ствара уникатне, ручно рађене предмете, а нека од ових ремек-дела српске филигранске уметности налазе се у најзначајнијим православним храмовима широм света, попут шест  сребрних филигранских кандила изнад Витлејемске звезде у Цркви Христовог рођења – навела је Милена Ђурица, кустос изложбе.

Горан Ристовић Покимица недавно је добио диплому Московске патријаршије за висока достигнућа у црквеном уметничком златарству. Завршио је арапски језик и књижевност, што му је омогућило упознавање са оријенталном културом. Прва упутства о филигранству добио је од таста пореклом из Призрена.

Аутор је подсетио да је циљ изложбе да се прикажу три вида технике филигранства и да се укаже на то да  филигранство не мора да буде статично, већ и у својој сличности у изради може да се увиди лепота различитости.

Филигранство, према Ристовићевим речима, тражи неизмерно стрпљење.

– Процес стварања филигранских премета је дуг. Потребно је прво излити сребро у калуп ширине оловке, затим га ковати и поново грејати да би се та шипка могла истањити кроз ваљке у све тањи и тањи облик до тренутка када је довољно танко да се може провлачити кроз срмењак, металну плочу која на себи има отворе различитих пречника. У међувремену сребро се греје пламеном да би повратило мекоћу и истањило у жицу танку као влас косе. Из једног грама могуће је извући жицу дужине три километра… – навео је аутор неке од основних корака у изради драгоцености.