Ко дели ДСС

Истог тренутка када је објављено да је Демократска странка Србије почела да преговара са Српском радикалном странком и Социјалистичком партијом Србије о формирању будуће српске владе почело се и са спекулацијама како ће на то да реагује само чланство ДСС-а, а ишло се чак и дотле да би то могло да доведе до раскола у Коштуничиној странци.

Прошлонедељно заједничко иступање у јавност Александра Вучића (СРС), Александра Антића (СПС) и Андреје Младеновића (ДСС) око начелних принципа за формирање власти у Београду, само је још више подгрејало приче да део ДСС-а није задовољан оваквим развојем догађаја.Према ономе што се могло чути, наиме, део ДСС-a није задовољан најавом „брака” са радикалима и социјалистима, како у главном граду, тако и на републичком нивоу.

На ту карту заиграли су и поједини функционери Демократске странке, па је тако Драган Ђилас, председник београдског одбора ДС-а, прексиноћ у емисији „Утисак недеље” изјавио да је ДСС обмануо грађане прећуткујући им да се пре избора договорио са СРС-ом о прављењу коалиционе владе, а да Војислав Коштуница данас преговарајући са радикалима изневерава и чланство сопствене странке, будући да пре започињања тих разговора није прибавио мишљење главног одбора странке.

У ДСС-у, међутим, демантују постојање било каквих подела у странци. Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић негирао је јуче на конференцији за новинаре да ова странка има унутрашњих партијских проблема због сарадње са радикалима, као и да се амбасадор Србије у Ватикану и функционер ДСС-а Владета Јанковић противи тој сарадњи, како то тврди Драган Ђилас.

Истичући да су све приче о поделама унутар ДСС-а само гласине, те да таква размимоилажења унутар партије не постоје, наш саговорник из врха странке, који је желео да остане анониман, додаје да ће ДСС остати доследан себи и подсећа да је и у предизборној кампањи речено да ће ДСС правити коалицију са оним странкама са којима може да оствари како програм за град, тако и за републику.

О будућој коалицији одлуку су донели страначки органи. Када је реч о граду, гласови освојени на изборима нису припадали кандидату за градоначелника Александру Поповићу, већ Градском одбору ДСС-а објашњава наш извор, упитан да прокоментарише оптужбе Драгана Ђиласа на рачун Александра Поповића. Ђилас је Поповића питао зашто није уочи избора гласачима рекао да ће правити коалицију са радикалима, будући да је овако глас за Поповића посредно глас за Вучића, а наш извор из ДСС-акаже да све странке сходно својим изборним резултатима праве коалиције, па је тако и ДС упутио позиве за формирање власти странкама које му до јуче нису биле блиске.

Из ДС-а су, иначе, и пре избора, упозоравајући на могућу постизборну сарадњу радикала и народњака, оцењивали како би „све било другачије” да је Драган Јочић, потпредседник ДСС-а, који се опоравља од повреда задобијених у тешкој саобраћајној несрећи, активан у странци. У томе су се нарочито истицали потпредседник ДС-а Драган Шутановац и вицепремијер Божидар Ђелић. Јочића, наиме, у ДС-у доживљавају као некога ко би могао пресудно да утиче на то да ДС и ДСС наставе сарадњу.

Сам Јочић је, међутим, четири дана пре избора, у интервјуу „Вечерњим новостима”рекао да он може да буде „спона између различитих странака само ако смо на заједничком послу одбране Србије и њених суштинских државних и националних интереса”.

– Оног тренутка када је ДС попустио под страним притисцима и напустио јасну државотворну политику одбране Косова, јасно је било да је Коштуница морао да врати народу мандат како би народ на изборима одлучио коме ће да повери вођење државних послова. После прегласавања на влади у вези са питањем судбине Косова и самим тим будућности Србије више није било времена за празну причу већ за изборе. Бити на власти ради власти за нас је апсолутно неприхватљиво – рекао је Јочић.

До већег, односно бучнијег раскола унутар ДСС-а, према мишљењу Зорана Стојиљковића, са београдског Факултета политичких наука, могло би да дође уколико странка не склопи савез са радикалима него ако до договора између те две станке дође.

Он, наиме, објашњава да би склапање коалиције са СРС-ом и формирање власти на градском или републичком нивоу увело ДСС у поделу „политичког плена” којим би могли да буду „намирени” чак и они који нису задовољни сарадњом са радикалима. Они који ни на то не би пристали, према његовом мишљењу, вероватно би се пасивизирали и „самоизоловали”, као што је тренутна ситуација са онима из ДСС-а који су ближи ДС-у, а можда би чак и напустили странку.

Уколико, међутим, до коалиције са радикалима не дође, и ДСС при том остане изван власти, Стојиљковић очекује веће потресе који би могли да доведу до преиспитивања политике врха странке која је довела до тога да партија пређе у опозицију, па чак и до већих промена у самој странци.