Ко је крив за смрт на Ади

Родитељи тринаестогодишњег Д. М. који се у недељу утопио у Савском језеру, према речима надлежних, нису ни знали где се настрадали дечак налазио у тренутку несреће. У ЈП „Ада Циганлија” још једном апелују на све суграђане да се уздрже од купања и скрећу пажњу на чињеницу да су најугроженија деца, која у пратњи старијих особа не би смела да прилазе плажама, како хладна и опасна вода не би однела нове жртве.

– Дежурни спасиоци који надгледају обале и пре почетка купалишне сезоне, редовно упозоравају суграђане да не улазе у воду, а то се баш десило у недељу. Нажалост, деца не само да нису послушала ове савете него су одлучила да се купају у близини торња, где је то забрањено чак и у току сезоне. Када је друг настрадалог дечака позвао у помоћ наше запослене већ је било касно, а тело дављеника пронађено је тек у сарадњи са ронилачким екипама МУП-а Србије – каже Милан Илић, извршни директор ЈП „Ада Циганлија”.

Он напомиње да је несрећни тринаестогодишњак који је иначе био непливач дошао на Савско језеро без знања родитеља. Илић каже да запослени у ЈП „Ада Циганлија” никоме не могу да забране да уђе у воду, нити да сваког појединачно прате и надгледају ван купалишне зоне.

– Ми нисмо овлашћени да било кога кажњавамо, зато што је ушао у воду и можемо само да превентивно упозоримо Београђане да је то ризично. У најугроженију категорију спадају деца, а њихови родитељи би морали да у сваком тренутку знају где се она налазе, како би се избегле овакве трагедије. На температури воде од 15 степени улазак у Савско језеро је опасан и за одрасле особе, а камоли за некога ко је млађи од шеснаест година. Посебну замку представља чињеница да је вода у плићаку топлија, што многе подстакне да се неопрезно отисну у дубину – упозорава Илић.     

Према његовим речима, већина суграђана прихвата сугестије дежурних спасилаца, али појединци и даље игноришу упозорења. Он каже да су то најчешће деца, али и старији посетиоци Аде Циганлије који тврдоглаво верују да су толико искусни да баш њима ништа не може да се догоди и да нико боље од њих не познаје Савско језеро.  

Како наводи Илић, тачан датум званичног отварања купалишне сезоне на „београдском мору” зависи од температуре воде у језеру, али се претпоставља да ће услови бити оптимални средином јуна месеца, као и претходних година. Тада ће плаже надзирати и појачане спасилачке екипе и лекари.

– Да бисмо отворили сезону, потребно је да температура воде, за разлику од тренутних петнаест, достигне 22 степена Целзијуса. Тада ће наши запослени обезбеђивати купаче на око седам километара плажа Савског језера, сваког дана од 10 до 19 часова, а викендом и дуже, због масовнијих посета. Спасиоци ће бити распоређени у кулама поред обале и патролним чамцима. Језеро ћемо као и сваке године поделити на зоне, а осим купача свој део добиће и пецароши, веслачи и други спортисти и рекреативци. Ове зоне ће, као и раније, бити јасно обележене бовама и другим знацима – најављује Илић.

Он објашњава да је у току прошле сезоне забележено пет случајева утапања, али су се ове несреће догодиле изван купалишних зона и радног времена спасилаца. Три младића настрадала су у алкохолисаном стању у току ноћи, један старији човек пронађен је под дејством психоактивних супстанци, а један суграђанин се удавио на необичан начин, док је покушавао да научи девојку да плива, ронећи испод ње. Илић је подсетио да од 2000. године у зонама предвиђеним за пливаче, у току радног времена редовних спасилачких екипа није регистрована ниједна несрећа и позвао све посетиоце „београдског мора”, да се не купају у деловима језера предвиђеним за пецање, веслање, вожњу педалина и друге активности.

Н. Белић

-----------------------------------------------------------

Опасни скокови у воду

Др Нада Мацура, из Градског завода за хитну медицинску помоћ, каже да запослени у овој служби чине све како би упозорили Београђане да не скачу у хладну воду, али да се појединци оглушују о њихове апеле. Она објашњава да ће пет екипа Хитне помоћи бити распоређено око „београдског мора”, али тек од половине јуна.

– Велика је разлика између спољашње температуре и воде. Сваки скок у воду може да буде кобан, јер тада код човека може да се јави мождана смрт, да настане застој срца или да дође до грчева. А да не говоримо о томе колико само скакање на главу може да буде ризично – истакла је др Мацура.

Наша саговорница напомиње да особе које дођу на Аду Циганлију у друштву и примете да неко од другара недостаје, то одмах треба да пријаве спасиоцима, који могу брзо да реагују.

Д. Д. К.