Како експроприсати спорну непокретност

Наставак изградње ауто-пута Чачак–Пожега и Моравског коридора Чачак–Појате постаје актуелан и остварив у најближој будућности. Да би се такви пројекти успешно спровели прво морају да се реше имовинскоправни односи на земљишту, односно да се изврши прибављање непокретности у јавну својину Републике Србије. Поред свих проблема, постоји и проблем већ започетих спорова који се воде о праву на непокретности, па се поставља оправдано правно питање како превазићи такве ситуације ако се има у виду да инвестиција од државног значаја не може да чека унедоглед. Односно, да ли поступци за поништај ранијих решења о експропријацији, тзв. поступци за деекспропријацију због непривођења планираној намени по ранијим планским актима имају приоритет, или приоритет имају садашњи предлози за експропријацију од тренутних власника непокретности? У преводу, може ли држава да експроприше непокретности које су под спором?

Ако се има у виду став Управног суда изнет у пресуди III 9 У. 7591/12 од 28. новембра 2013. године, који гласи: „Нису испуњени законом прописани услови за поништај решења о експропријацији уколико земљиште није приведено намени ради које је експроприсано, али је приведено другој измењеној намени, у складу са законом”, може се извести јасан закључак да поновном експропријацијом ранији власник бива спречен да остварује своја права по истом Закону о експропријацији, која се односе на поништај ранијег решења о експропријацији непокретности које нису приведене раније планираној намени у законском року.

Таквим поступањем ранији власник довео би се пред свршен чин, јер би надокнаду за извршену садашњу нову експропријацију остварио садашњи власник, односно корисник који није ту парцелу привео у законском року и који ју је стекао управо ради привођења некој другој намени, која није ауто-пут. Тако би се по једном истом закону несавесни корисник експропријације фаворизовао, а савесни ранији власник би због државног разлога (инвестиција не може да чека) остао кратких рукава у погледу надокнаде штете због експропријације која није до краја реализована. Смисао норми о деекспропријацији јесте да се изврши повраћај у пређашње стање, односно ступање у посед раније експроприсане непокретности, па би тада ранији власник након стицања поседа био легитимисан да се сада појави као лице коме треба исплатити надокнаду.

 Све ово указује на веома озбиљне проблеме, који се могу решити на више начина: Први је да поступајући орган прекине поступак док се не реши по претходном питању које се односи на покренути поступак деекспропријације (а то може да потраје и више година); Други начин за превазилажење тога проблема јесте измена Закона о експропријацији у том делу где би се новом нормом предвидело да се поступци за деекспропријацију могу окончати на два начина. То јест да се алтернативно омогући како поништај решења због непривођења намени, тако и право ранијег власника на утврђење да корисник експропријације није привео непокретност планираној намени у законском року, без поништаја решења о експропријацији са правом ранијег власника да остварује имовинскоправни захтев према таквом кориснику експропријације по основу таквога решења. Такође, требало би нормирати у изменама тога закона да никакви спорови не могу спречавати нове поступке експропријације и да се накнада одређује према садашњем власнику, односно кориснику непокретности.

Ова солуција би омогућила промптно решавање имовинскоправних односа у циљу изградње ауто-путева као инвестиција од прворазредног значаја. Истовремено би били потпуно заштићени и ранији власници, који би били намирени од стране ранијег корисника експропријације. Измену Закона о експропријацији у наведеном смислу могуће је извршити по хитном поступку.

* Дипл. правник