Наше благо за свет

Лепота предела, чист ваздух, бујно зеленило и недирнутa природa, уживање за сва чула – чини тек део великог богатства Србије сажетог у четири слова – села! Боравећи у њима обогаћујемо живот осиромашен шаблонима, постајемо део природе којој и припадамо, живимо неки други живот који нас враћа у нормалу и опоравља. Одједном постајемо неко други, себи, а и околини, дражи. Начин живота у многим селима је остао непромењен и неискварен модерним темпом живљења. Потоци, миришљави откоси, птице, цвеће, зоре и сутони, зрели плодови, нови изданци, разговори са сељанима који знају искрено да се обрадују госту –јаки су атрибути да далека иностранства заменимо ближим и блиским комшилуком, у којем се једнако квалитетно регенерише енергија и поспешује здравље.

Многи су схватили да им је село шанса и на огњиштима предака почели нови живот, много мирнији и, што да не, уноснији. Почели су да се баве сеоским туризмом. Уредили су домаћинства и имања, прилагодили га савременом човеку, оживели нешто што је „чамило” годинама. А онда су се удружили, учили једни од других, образовали се, научили језике, постали менаџери на сопственом имању. Запошљавају људе, уче децу и тако им је домаћинство и све што га чини постало бизнис. Тако је настало Удружење предузетника у сеоском туризму Србије.

Понуда српских села постаје све атрактивнија и све већи број туриста се одлучује да годишњи одмор проведе у сеоском амбијенту. Боравак у природи пружа туристима могућност за шетње, рекреацију, бављење спортовима, за организовање многобројних излета до оближњих пећина, извора, водопада, река, језера и вредних културно-историјских споменика или манастира. Постоји могућност лова, риболова, јахања, планинарења, брања шумских плодова и лековитог биља, као и других активности у природи као што је обављање пољопривредних радова, али и различитих послова у домаћинству.

Велики број села у којима је почео да се развија сеоски туризам налази се на обронцима веома атрактивних планина Таре, Копаоника, Дивчибара, Озрена, Повлена, Ртња, Букуље, Опленца, Златибора, Суве планине, на којима постоје веома повољни услови за боравак у очуваној природи, уз благу климу, чист ваздух, незагађене реке и језера и богату флору и фауну. Сеоска домаћинства нуде боравак у објектима традиционалне архитектуре, са карактеристикама одређеног подручја и упознавање са производима старих заната и домаће радиности, кроз које је могуће спознати богато наслеђе нашег народа. Многобројне туристичке манифестације и традиционалне приредбе које се одржавају преко целе године погодне су за упознавање са народним обичајима и обележјима сеоског живота. Све то је обогаћено и изразитом гостољубивошћу и срдачношћу локалног становништва, који, у складу са традицијом, сваког госта прима као пријатеља и износи пред њега богату трпезу здраве природне хране и пића. Једном речју, боравак у еколошки чистом окружењу.

Бављење овом активношћу у сеоским домаћинствима почело је пре четврт века и резултат је спонтаног покрета туриста који су желели да, макар накратко, побегну из градске, еколошки нарушене средине и одређено време проведу у природи. Почиње оснивање туристичких друштава, претежно у брдско-планинским селима (Девићи, Бранковина, Студеница), и туристичких савеза општина (Косјерић, Ивањица, Кнић). Крајем осамдесетих година прошлог века туризмом се бавило 50 села са близу 3.000 лежајева у 800 домаћинства. На основу података Туристичке организације Србије, организованим туризмом се баве домаћини у општинама Косјерић, Ваљево, Љиг, Чачак, Пожега, Кнић, Лучани. Мионица, Ужице, Сокобања, Чајетина, Пријепоље, Брус, Шабац, Краљево, Ивањица, Рача Крагујевачка, Горњи Милановац и Сурдулица, а у Војводини се налазе многобројни салаши који такође припадају категорији сеоског туризма и веома су атрактивни за посетиоце.

Понуда

У селима Србије има 19 апартмана: Зелени чардаци на Тари (смештај 8.200 динара), Краљица воћа у Сенти (1.450 динара), апартмани Милојевић, Лопатница код Краљева (1.501 динара), село Кључ у општини Мионица (1.300 динара), апартмани Васиљевић у Мачкату, Златибор (900 динара), Велики Грабовски, Лучани (1.000 динара), апартмани Вујновић, село Дрен код Лазаревца (1.450 динар), Воденица код Уче, село Велишевци код Љига (1.200 динара)... 231 кућа, девет вила, пет викендица, три вајата, три конакa, једна брвнара, шест салаша, пет етносела и чак четири хотела, односно објеката у тим категоријама, веома луксузних, али оних једноставнијих, аутентичних градитељских остварења. Домаћини су веома маштовити у адаптацији простора за пријем гостију па се у понуди могу наћи куће од земљаног набоја старе по 200 година (Рокин салаш), од блата, сламе и греда, са туш-кабинама постављеним као велике бачве, старе воденице које и даље мељу жито, корита у којима гост може да се купа у кишници... Многа домаћинства имају старинске фуруне и огњишта на којима се припремају национални специјалитети, али и камини који поред функције грејања могу да служе за припремање јела испод сача. Колико је разнолика понуда, толико су и различите цене. Од 400 динара за собе у сеоским кућама и неким апартманима (Драгутин Ломић, село Белановица, општина Љиг), до 9.500 динара, колико кошта смештај на „Салашу 84” (категорија хотела).

Храна

Сви који одмор проводе у селима Србије, на питање о утисцима најчешће причају о љубазности домаћина и о храни. Основа сваког домаћинства у селима је пољопривредна производња, па је и понуда хране у њима домаћа, изворна, здрава, јер потиче из еколошки чистих средина. То је на неки начин главна предност Србије и што се тиче пољопривреде, па тиме и производње хране. На трпези су најчешће традиционална јела, припремљена од намирница које домаћини производе на својим имањима: проја, качамак и јела од пројиног брашна (као надалеко чувени белмуж), најчешће у комбинацији са сиром и кајмаком, воће и поврће, лековите траве, печурке и други плодови који могу да се пронађу у природи, пре свега у шумама и, наравно, месо, које се опет производи на пољопривредним имањима домаћина.

Чувена су јела испод сача и на ражњу, али и свадбарски купус, пасуљ из лонца са сувим месом или пребранац, сарма, различите врсте мусака (кромпир, тиквице, патлиџан), пуњене паприке (посне и мрсне). Безброј је јела, нарочито посних, којa подразумевају најневероватније комбинације које веште домаћице припремају. Ту су и паприкаши, гулаши, чорбе од рибе, дивљачи и меса домаћих животиња. Богата српска трпеза подразумева и супе и чорбе, различита кувана јела и салате, уз скоро обавезну љуту папричицу. Колачи су на крају исто тако обавезни. Савремене домаћице углавном немају времена ни могућности за припрему зимнице, па боравећи на селу најчешће купе комплетну зимницу (џемове, пекмезе, слатка, ајвар, љутеницу, туршију, киселе краставчиће и паприку, па чак и купус, а понесу и кромпир, пасуљ, јабуке и суво воће). Оне које су заинтересоване могу са домаћицама самостално да припреме зимницу за себе, али и да науче понешто и да открију тајну српског традиционалног кулинарства. Многобројне манифестације углавном су посвећене јелу и пићу (купусијада, пасуљијада, пршутијада, сиријада, сланинијада, кобасицијада, ракијада, путеви вина и тако редом, у свако доба године).

Пиће

Скоро свако домаћинство има своје ракије које се пеку од најразличитијег воћа, а виноградарски крајеви праве веома квалитетна вина у чијем процесу производње могу да учествују и гости, ако то желе, али и да га купе. Србија је веома богата изворском и лековитом водом, која такође може да се понесе кући. Домаћице у селима припремају и квалитетне сокове од воћа које гаје у воћњацима или скупљају у природи. Такви сокови су веома здрави и укусни, па пре свега малишани уживају да их пију.

Забава

Села Србије се обично налазе у близини градова, у оквиру атрактивних туристичких дестинација, бањских и климатских места и део су понуде тог краја. Домаћини се углавном труде да гостима никада не буде досадно, организују им излете у околину, учешће на мобама, прелима и поселима, као и у многобројним манифестацијама које се током године организују широм Србије. Веома важан сегмент сваке забаве је музика – тамбураши, трубачи, фрулаши и хармоникаши употпуњују понуду и стварају атмосферу за памћење.

Сваки гост може да пронађе нешто за себе и да тако упозна богату традицију и културу нашег народа. Нарочито су интересантни обичаји који се спроводе у време божићних и васкршњих свечаности. Вожња чамцима по језерима, рекама, каналима, потоцима и брзацима, организација различитих дешавања на води, а и риболов, веома су интересантни за заљубљенике вода; нарочито су изазовни рафтинг, романтичне вожње и купање у летњим месецима. Организују се и различите пешачке туре, вожње бициклом, фијакером или колима са сеном, а зими све врсте игара на снегу, скијање, санкање, грудвање, али и пешачење.