Naše blago za svet

Lepota predela, čist vazduh, bujno zelenilo i nedirnuta priroda, uživanje za sva čula – čini tek deo velikog bogatstva Srbije sažetog u četiri slova – sela! Boraveći u njima obogaćujemo život osiromašen šablonima, postajemo deo prirode kojoj i pripadamo, živimo neki drugi život koji nas vraća u normalu i oporavlja. Odjednom postajemo neko drugi, sebi, a i okolini, draži. Način života u mnogim selima je ostao nepromenjen i neiskvaren modernim tempom življenja. Potoci, mirišljavi otkosi, ptice, cveće, zore i sutoni, zreli plodovi, novi izdanci, razgovori sa seljanima koji znaju iskreno da se obraduju gostu –jaki su atributi da daleka inostranstva zamenimo bližim i bliskim komšilukom, u kojem se jednako kvalitetno regeneriše energija i pospešuje zdravlje.

Mnogi su shvatili da im je selo šansa i na ognjištima predaka počeli novi život, mnogo mirniji i, što da ne, unosniji. Počeli su da se bave seoskim turizmom. Uredili su domaćinstva i imanja, prilagodili ga savremenom čoveku, oživeli nešto što je „čamilo” godinama. A onda su se udružili, učili jedni od drugih, obrazovali se, naučili jezike, postali menadžeri na sopstvenom imanju. Zapošljavaju ljude, uče decu i tako im je domaćinstvo i sve što ga čini postalo biznis. Tako je nastalo Udruženje preduzetnika u seoskom turizmu Srbije.

Ponuda srpskih sela postaje sve atraktivnija i sve veći broj turista se odlučuje da godišnji odmor provede u seoskom ambijentu. Boravak u prirodi pruža turistima mogućnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje sportovima, za organizovanje mnogobrojnih izleta do obližnjih pećina, izvora, vodopada, reka, jezera i vrednih kulturno-istorijskih spomenika ili manastira. Postoji mogućnost lova, ribolova, jahanja, planinarenja, branja šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i drugih aktivnosti u prirodi kao što je obavljanje poljoprivrednih radova, ali i različitih poslova u domaćinstvu.

Veliki broj sela u kojima je počeo da se razvija seoski turizam nalazi se na obroncima veoma atraktivnih planina Tare, Kopaonika, Divčibara, Ozrena, Povlena, Rtnja, Bukulje, Oplenca, Zlatibora, Suve planine, na kojima postoje veoma povoljni uslovi za boravak u očuvanoj prirodi, uz blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera i bogatu floru i faunu. Seoska domaćinstva nude boravak u objektima tradicionalne arhitekture, sa karakteristikama određenog područja i upoznavanje sa proizvodima starih zanata i domaće radinosti, kroz koje je moguće spoznati bogato nasleđe našeg naroda. Mnogobrojne turističke manifestacije i tradicionalne priredbe koje se održavaju preko cele godine pogodne su za upoznavanje sa narodnim običajima i obeležjima seoskog života. Sve to je obogaćeno i izrazitom gostoljubivošću i srdačnošću lokalnog stanovništva, koji, u skladu sa tradicijom, svakog gosta prima kao prijatelja i iznosi pred njega bogatu trpezu zdrave prirodne hrane i pića. Jednom rečju, boravak u ekološki čistom okruženju.

Bavljenje ovom aktivnošću u seoskim domaćinstvima počelo je pre četvrt veka i rezultat je spontanog pokreta turista koji su želeli da, makar nakratko, pobegnu iz gradske, ekološki narušene sredine i određeno vreme provedu u prirodi. Počinje osnivanje turističkih društava, pretežno u brdsko-planinskim selima (Devići, Brankovina, Studenica), i turističkih saveza opština (Kosjerić, Ivanjica, Knić). Krajem osamdesetih godina prošlog veka turizmom se bavilo 50 sela sa blizu 3.000 ležajeva u 800 domaćinstva. Na osnovu podataka Turističke organizacije Srbije, organizovanim turizmom se bave domaćini u opštinama Kosjerić, Valjevo, Ljig, Čačak, Požega, Knić, Lučani. Mionica, Užice, Sokobanja, Čajetina, Prijepolje, Brus, Šabac, Kraljevo, Ivanjica, Rača Kragujevačka, Gornji Milanovac i Surdulica, a u Vojvodini se nalaze mnogobrojni salaši koji takođe pripadaju kategoriji seoskog turizma i veoma su atraktivni za posetioce.

Ponuda

U selima Srbije ima 19 apartmana: Zeleni čardaci na Tari (smeštaj 8.200 dinara), Kraljica voća u Senti (1.450 dinara), apartmani Milojević, Lopatnica kod Kraljeva (1.501 dinara), selo Ključ u opštini Mionica (1.300 dinara), apartmani Vasiljević u Mačkatu, Zlatibor (900 dinara), Veliki Grabovski, Lučani (1.000 dinara), apartmani Vujnović, selo Dren kod Lazarevca (1.450 dinar), Vodenica kod Uče, selo Veliševci kod Ljiga (1.200 dinara)... 231 kuća, devet vila, pet vikendica, tri vajata, tri konaka, jedna brvnara, šest salaša, pet etnosela i čak četiri hotela, odnosno objekata u tim kategorijama, veoma luksuznih, ali onih jednostavnijih, autentičnih graditeljskih ostvarenja. Domaćini su veoma maštoviti u adaptaciji prostora za prijem gostiju pa se u ponudi mogu naći kuće od zemljanog naboja stare po 200 godina (Rokin salaš), od blata, slame i greda, sa tuš-kabinama postavljenim kao velike bačve, stare vodenice koje i dalje melju žito, korita u kojima gost može da se kupa u kišnici... Mnoga domaćinstva imaju starinske furune i ognjišta na kojima se pripremaju nacionalni specijaliteti, ali i kamini koji pored funkcije grejanja mogu da služe za pripremanje jela ispod sača. Koliko je raznolika ponuda, toliko su i različite cene. Od 400 dinara za sobe u seoskim kućama i nekim apartmanima (Dragutin Lomić, selo Belanovica, opština Ljig), do 9.500 dinara, koliko košta smeštaj na „Salašu 84” (kategorija hotela).

Hrana

Svi koji odmor provode u selima Srbije, na pitanje o utiscima najčešće pričaju o ljubaznosti domaćina i o hrani. Osnova svakog domaćinstva u selima je poljoprivredna proizvodnja, pa je i ponuda hrane u njima domaća, izvorna, zdrava, jer potiče iz ekološki čistih sredina. To je na neki način glavna prednost Srbije i što se tiče poljoprivrede, pa time i proizvodnje hrane. Na trpezi su najčešće tradicionalna jela, pripremljena od namirnica koje domaćini proizvode na svojim imanjima: proja, kačamak i jela od projinog brašna (kao nadaleko čuveni belmuž), najčešće u kombinaciji sa sirom i kajmakom, voće i povrće, lekovite trave, pečurke i drugi plodovi koji mogu da se pronađu u prirodi, pre svega u šumama i, naravno, meso, koje se opet proizvodi na poljoprivrednim imanjima domaćina.

Čuvena su jela ispod sača i na ražnju, ali i svadbarski kupus, pasulj iz lonca sa suvim mesom ili prebranac, sarma, različite vrste musaka (krompir, tikvice, patlidžan), punjene paprike (posne i mrsne). Bezbroj je jela, naročito posnih, koja podrazumevaju najneverovatnije kombinacije koje vešte domaćice pripremaju. Tu su i paprikaši, gulaši, čorbe od ribe, divljači i mesa domaćih životinja. Bogata srpska trpeza podrazumeva i supe i čorbe, različita kuvana jela i salate, uz skoro obaveznu ljutu papričicu. Kolači su na kraju isto tako obavezni. Savremene domaćice uglavnom nemaju vremena ni mogućnosti za pripremu zimnice, pa boraveći na selu najčešće kupe kompletnu zimnicu (džemove, pekmeze, slatka, ajvar, ljutenicu, turšiju, kisele krastavčiće i papriku, pa čak i kupus, a ponesu i krompir, pasulj, jabuke i suvo voće). One koje su zainteresovane mogu sa domaćicama samostalno da pripreme zimnicu za sebe, ali i da nauče ponešto i da otkriju tajnu srpskog tradicionalnog kulinarstva. Mnogobrojne manifestacije uglavnom su posvećene jelu i piću (kupusijada, pasuljijada, pršutijada, sirijada, slaninijada, kobasicijada, rakijada, putevi vina i tako redom, u svako doba godine).

Piće

Skoro svako domaćinstvo ima svoje rakije koje se peku od najrazličitijeg voća, a vinogradarski krajevi prave veoma kvalitetna vina u čijem procesu proizvodnje mogu da učestvuju i gosti, ako to žele, ali i da ga kupe. Srbija je veoma bogata izvorskom i lekovitom vodom, koja takođe može da se ponese kući. Domaćice u selima pripremaju i kvalitetne sokove od voća koje gaje u voćnjacima ili skupljaju u prirodi. Takvi sokovi su veoma zdravi i ukusni, pa pre svega mališani uživaju da ih piju.

Zabava

Sela Srbije se obično nalaze u blizini gradova, u okviru atraktivnih turističkih destinacija, banjskih i klimatskih mesta i deo su ponude tog kraja. Domaćini se uglavnom trude da gostima nikada ne bude dosadno, organizuju im izlete u okolinu, učešće na mobama, prelima i poselima, kao i u mnogobrojnim manifestacijama koje se tokom godine organizuju širom Srbije. Veoma važan segment svake zabave je muzika – tamburaši, trubači, frulaši i harmonikaši upotpunjuju ponudu i stvaraju atmosferu za pamćenje.

Svaki gost može da pronađe nešto za sebe i da tako upozna bogatu tradiciju i kulturu našeg naroda. Naročito su interesantni običaji koji se sprovode u vreme božićnih i vaskršnjih svečanosti. Vožnja čamcima po jezerima, rekama, kanalima, potocima i brzacima, organizacija različitih dešavanja na vodi, a i ribolov, veoma su interesantni za zaljubljenike voda; naročito su izazovni rafting, romantične vožnje i kupanje u letnjim mesecima. Organizuju se i različite pešačke ture, vožnje biciklom, fijakerom ili kolima sa senom, a zimi sve vrste igara na snegu, skijanje, sankanje, grudvanje, ali i pešačenje.