Мирисни ђурђевак

Ђурђевак (Convallaria majalis) има изузетно лепе беле мирисне цветиће, висеће и распоређене у гроздовима. Сваки цветић састоји се из шест белих латица, тако да подсећа на звончић. Цвета у мају. Тамнозелени копљасти листови, обично по два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. Ова биљка је изузетно добар покривач тла и може да се користи за садњу на сеновитим местима и на умерено плодним земљиштима. Погодна је за ивичњаке, камењаре, а успева и испод дрвећа, где због јаке сенке чак ни трава не расте.

Ђурђевак се брзо шири и покрива тло захваљујући подземном стаблу – ризому, којим се размножава.Има дебео корен, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија од један до три, а најчешће два листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Цветови су снежнобели, пријатног мириса, стварају једностране цватове. Плод је црвена боба око осаммилиметара у пречнику, садржи од две до шест плавих семенки.

Расте у сеновитим листопадним шумама, посебно храстовим, у шикарама, на ливадама, а узгаја се и око куће. Користи се у службеној медицини за лечење срчаних болести, регулише рад срца, јача га, ублажава грчеве и делује повољно на крвне судове. Садржи отровне гликозиде и алкалоиде. Користи се цела биљка, цветови, лишће и корен. Ђурђевак је на многим местима проређен због превеликог искоришћивања. Ипак, захваљујући брзом вегетативном размножавању, ретко долази до истребљења. За лечење срчаних нервоза комбинује се с тинктуром валеријане.

Цвета у мају. После брања, руке треба добро опрати топлом водом и сапуном. Труднице и деца не би смели да га беру! Биљка је отровна... Знаци тровања су јак пролив, повраћање, општа слабост и изнемоглост. Противотров – код тровања ђурђевком, пити храстову кору кувану у млеку!

Добричица (Glechoma hederacea) јестетрајна зељаста, мирисна биљка, висока 20–40 цм. Доњи део стабљике пузи, а горњи је усправан и разгранат. Листови су на дугачким дршкама, срцолики или бубрежасти, наборани, по ободу назубљени, на наличју црвенкасти. Цветови су љубичастоплави с пурпурним тачкама. Цвета у мајуи јуну. Станиште: расте обилно свуда у шумама, на влажним ливадама и другим местима. Лековити део биљке: врхови гранчица у цвету, лист, цела надземна биљка и сок из свеже биљке својственог пријатног мириса и горког и опорог укуса.Лековито деловање:народни лек за лечење органа за дисање, жучи, за појачано мокрење, против пролива, за апетит, против хистерије и неурастеније. Споља се употребљава за лечење озледа и рана. Помешана с овсеним брашном, даје се против цревних паразита коња. Користи се и као средство за јачање организма, нарочито код мањка витамина Це. Смирује болове код гихта и реуме.