САД појачавају присуство у Грчкој

Од нашег дописника
Атина – Грчка и Сједињене Америчке Државе ужурбано разматрају могућности „гипких варијанти” за веће присуство америчких снага и наоружања на грчкој територији, активно учешће у заједничким војним вежбама на копну и на мору, као и проширење војних база. Заоштравање америчко-турских односа, намера Анкаре да реализује пројекат куповине руског система С-400 и низ других околности које мењају баланс моћи у источном делу Медитерана, како преносе овдашњи медији, подстичу америчку страну да испита своју стратегију и појача присуство у Средоземљу. Вашингтон поручује да је у том контексту тесна сарадња с грчким оружаним снагама животно важна за безбедност у региону који има посебан значај.

Уз помоћ пакета законских пројеката, Грчка би могла да буде стављена у центар стратегијских интереса САД које, како се за то залажу неки сенатори, треба да преиспитају своју стратегију и прихвате нову реалност која је присутна у региону источног Средоземља. У пракси, то би била серија иницијатива које би, према предлогу сенатора Боба Менендеса и Марка Рубија, подразумевале војну помоћ Грчкој од око три милиона долара, скидање ембарга на испоруке оружја Кипру, америчка подршка тешњој сарадњи Грчке, Кипра и Израела и све то у циљу „стабилизације кључних регионалних партнера”, што је од посебне важности за америчке интересе.

Амерички разарач са 270 чланова посаде, у оквиру демонстрације америчко-грчке војне сарадње, пристао је у луци Пиреј, а групи новинара којима је омогућен приступ, саопштено је да је то „још један пример америчког става према колективној безбедности у Средоземљу и улози Грчке као стожера стабилности у региону”. Иначе, последњих недеља амерички бродови пристају на Родосу, бази Суда на Криту. Истовремено, у грчким територијалним водама је тренутно још неколико савезничких бродова, међу њима британски војни брод и француска фрегата „Лангедок”.

Грчка убудуће, како тумаче медији, може да очекује много веће америчко присуство. Реч је посебно о ширењу америчког присуства у авио-бази Стефановико и у Лариси, где су тренутно размештене две беспилотне летилице МВ-9. Уговор о најму у Лариси истиче у августу и као могућности се помињу даље коришћење за борбене КЦ-135 или друге системе за прикупљање информација и подршку. Такође, Солун и Александруполис ће бити базе за краткотрајна заустављања америчких војних авиона који лете у северну и источну Европу. Америчка војнопоморска флота већ има стратешки важну базу Суда на Криту, али изражава жељу за још једном. У међувремену, САД је спремна да активније учествује у војним вежбама с грчким снагама.

На крају, не може да се не подсети на чињеницу да се, по иронији судбине, све ово дешава за време левичарске владе која је категорички била против САД, претила протеривањем НАТО-а, и која је сада спремна да Вашингтону отвори могућност за нове војне базе на територији Грчке. Међутим, сада, у последњим данима или месецима мандата, влада Алексиса Ципраса очигледно жели да уз помоћ америчке подршке стекне политичку и војну предност и осећа се важним играчем у Егеју и источном Средоземљу.

Заменик руског шефа дипломатије: Прекинута сарадња с НАТО-ом

Москва – Русија и НАТО су у потпуности прекинули цивилну и војну сарадњу, изјавио је заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко за „Спутњик”, а преноси Танјуг. Грушко је оценио да је алијанса отишла исувише далеко у ескалацији сукоба с Русијом. „НАТО је сам одбио конструктивни разговор с Русијом. Он не постоји. Засад нема сигнала да НАТО види излаз из овог ћорсокака”, рекао је Грушко.

Он је додао да „парадоксално, али данас однос између Русије и НАТО-а највише подсећа на време у ком је и основан НАТО – уочи хладног рата”.

Према његовим речима, укупни војни расходи земаља НАТО-а за прошлу годину превазилазе билион долара, што је 22 пута више од руских трошкова за одбрану.

Грушко је нагласио да Москва нема намеру да учествује у трци за повећање војног буџета с НАТО-ом.