Руски глас у СЕ скупљи од 60 милиона евра

Поводом позива Парламентарне скупштине Савета Европе Русији да именује своју делегацију и обнови уплату доприноса буџету овој институцији, Русија је саопштила да је спремна да исплати дуг од око 60 милиона евра и прикључи се раду само уколико јој буду враћена сва права, укључујући и право гласа.

На априлском заседању Парламентарне скупштина Савета Европе (ПССЕ), већином гласова посланика (105 за, 30 против и 16 уздржаних) изгласана је резолуција у којој се први пут од 2014. године и кризе у руско-украјинским односима званична Москва позива да поново формира своју делегацију и плати заосталу чланарину. Русија је једна од држава чланица које су највеће платише и издвајала је око 32 милиона евра годишње.

У априлу 2014, због анексије Крима и оптужби да учествује у побуни грађана Донбаса у Украјини, званична Москва је лишена низа овлашћења: од ускраћивања права гласа, учешћа на пленарним седницама до права учешћа у посматрачкој мисији скупштине. Као одговор на ову одлуку, руска делегација је напустила скупштину и одбила да учествује у даљем раду ове институције, која има 47 чланица. Од 2015. године неколико пута се у ПССЕ гласало о укидању тих мера, али предлог није добио већинску подршку. По продужењу европских санкција, Русија је запретила да ће обуставити финансирање Савета Европе, али је уплаћивала новац и током дела 2017. године.

Али, за Русију питање повратка у ПССЕ није само питање новца који би требало да уплати, него тражи промену става према њој, односно обустављање политике санкција. Ипак, званична Москва не очекује да ће до промене става у овој институцији доћи пре него што се промени став ЕУ према Русији.

С друге стране, иако се позива на дијалог, Русија је упозорена да уколико не именује делегацију и испуни своје обавезе може доћи до обустављања њених права у потпуности, што би било први пут од оснивања ове организације да нека чланица, у овом случају и највећа – буде избачена или напусти Савет Европе, основан још 1949. године. Русија се придружила Савету Европе 1996. године. Суд за људска права у Стразбуру, који је правно тело ове институције, донео је и низ пресуда које се односе на кршење људских права, а неки од њих су опозиционар Александар Наваљни и чланице „Пуси рајот”. Русија се не обазире на ове пресуде јер њена делегација није учествовала у избору више од половине судија овог суда и стога га сматра нелегитимним, а осим тога, председник Владимир Путин је 2015. године потписао закон који омогућује руском уставном суду да одлучи да ли ће да примени одлуке међународних судова, укључујући и Европску конвенцију.

Већину амандмана на нацрт резолуције ПССЕ је поднела Украјина, али скупштинска већина их није прихватила, па је позив Русији ипак изгласан. Шеф Међународног комитета Савета Руске Федерације Константин Косачов је оценио резолуцију као позитиван корак, али је подсетио на руски захтев да се у Повељу Савета Европе унесу измене јер би могућност санкција и даље постојала. Русија сматра да је неопходно стварање механизма за усаглашавање могућих одлука о ограничењу права држава чланица само преко заједничких процедура. Још раније министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао да ће исплате новца у буџет бити обновљене тек после „безусловног потпуног враћања права Русији”, као и да Русија неће дозволити избацивање него ће сама напустити ову организацију. А најновија резолуција је само препорука, односно више политичка него правна одлука.

Иако постоје државе, укључујући и Немачку, које сматрају да би Русији требало вратити сва овлашћења, истовремено је Европски парламент, као законодавно тело ЕУ, покренуо кампању за борбу против дезинформација на интернету пред изборе крајем маја. У средишту пажње је опет Русија, за коју већина посланика верује да ће покушати да утичу на парламентарне изборе у чланицама ЕУ. У беспоштедној трци за европосланике тврди се да готово све „популистичке” странке имају директне везе с Русијом, иако се то најчешће одвија преко индивидуалних, а не институционалних веза.

Једна од најутицајнијих полуга је новац, па се Марин ле Пен нашла на оптуженичкој клупи зато што је добила кредит од руске банке, а лидера Лиге Матеа Салвинија су оптуживали за исто иако те оптужбе у његовом случају нису доказане. Потом је као утицај на европске институције наведена и пракса кћерке портпарола Кремља Јелисавете Пескове у Европском парламенту, као и посете посланика из различитих држава Криму и Москви.