Обама: Оканите се моје жене

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. маја – „Оканите се моје жене”, упозорење је Барака Обаме (46) упућено, уз осмех пред телевизијским камерама, политичким противницима који све више „на зуб” узимају не само њега него и његову супругу Мишел (44). Демократама ривалски републиканци су из Тенесија, наиме, лансирали спот у коме „врте” изјаву Мишел, дату пре неколико месеци, да се „откако је одрасла, сада први пут поноси својом земљом”.

Поручују, заправо, да се таквим ставом „разоткрила” као недовољни патриота, што је етикета коју су већ „прилепили” и њеном мужу, настојећи да тако оспоре чињеницу да је досад, у кампањи за избор председника САД, освојио више гласова од конкурената. Утисак је да ће републиканци појачати такве нападе на брачни пар Обама, поготову што им је тактика карактерисања демократа као „мањкавих родољуба” уродила плодом на претходна два национална изјашњавања (2000. и 2004. године) о председничким кандидатима.

Тренутно такво дуелисање делује као надметање – узалудности. Нити Обама успева да сузбије сумњичења, ни републиканцима, ни његовој страначкој супарници Хилари Клинтон (60) не полази за руком да га зауставе у једном од најспектакуларнијих успона новије историје ка државном врху. Наравно, у изборном шаху, пат-позиција је само предигра за мат, до кога се долази пребројавањем финалних гласова…

Опредељивању бирача доприносе, слажу се зналци, и утисци о брачним партнерима председничких претендената. Одмеравање носилаца тих „главних неизборних улога” је овога пута оштрије и упадљивије него обично. Тешко је, чак, присетити се председничке трке која би могла да се по оригиналности упореди с текућом, где су „без преседана” три преостала аспиранта – црнац, жена и белац који би постао најстарији председник у првом мандату – а у чије изразите специфичности спадају и њихови супружници.

Кампањске „стреле се одапињу”, стога, све чешће и према могућним носиоцима титуле „прве даме” као и евентуалном премијерном мушком лику у тој роли, што би постао Бил Клинтон (61) ако би победила његова супруга, за шта су шансе сада сведене на теоретске. И Мишел и Бил, као и супруга републиканског кандидата Џона Мекејна (71), Синди (54), налазе се под јако увећавајућом „лупом” јавности. Пре свега да би се видело колико су они плус или минус кандидатима о којима грађани треба да се изјасне.

Резултати су, засад, прилично „шарени”. За сво троје супружника су пронађене и јаке и слабе тачке, како већ који део грађанства рачуна.

Без претходног Биловог председниковања, његова супруга вероватно не би, сматра се, дошла у позицију да се надмеће за преузимање државног кормила. Али, уједно, он представља и препреку за Хилари, пошто њихова веза сугерише на наставак династичности (после оца и сина Буша), изазива недоумице у стилу „не би ли он практично наставио да влада Америком” и оживљава сећања на Билову сексуалну аферу (са стажисткињом Моником Левински), док се у последње време обоје супружника уваљују у „сукобе с чињеницама” (на пример, око измишљених снајперских ризика приликом доласка Хилари у Босну 1996. године).

Улога Мишел Обаме је новија и теже процењива. Стартовала је најавама да би као „прва дама” упражњавала „класику”, то јест да се не би политички експонирала, али је потом испољила упадљиви ангажман у изборној кампањи, уз неколико акцената пригодних стратешким коментаторима.

Синди Мекејн је „друга прича”. На удар критике доспела је, ако се изузму укуси по којима је она „превише уштогљена”, тек кад је одбила да обелодани – суму исплаћену порезницима на имовину чија се вредност процењује на око 100 милиона долара. Демократе су је због тога осудиле као „пример нетранспарентности”, уз указивање да би њено богатство могло да доведе до „сукоба интереса” у мужевљевом политичком функционисању. Из пословичне ћутљивости она ретко одступа, а један од изузетака је направила кад је, реагујући на изјаву Мишел, за себе рекла да је „увек поносна на своју земљу”.

Улога супружника у председничкој трци данас је свакако повећана, оцењују аналитичари. Мишел их, при том, подсећа и на Жаклину Кенеди и на Елеонору Рузвелт. А Синди – на многе „прве даме”, као што је и садашња Лора Буш, које остају „у позадини”.

Бил Клинтон није, наравно, за поређење у том погледу. Још се нада да би могао да постане први амерички „први џентлмен” (како би га титулисали кад би Хилари постала председница). У међувремену је „опет у вези с другим женама”. Али, овога пута: на непремостивој дистанци од дама као су Мишел и Синди – од којих, свака понаособ, има знатно веће шансе за улазак у Белу кућу него он за повратак у ту институцију.