Градови Србије – Зрењанин
Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По површини територије која му административно припада (1326 км2), највећи је град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији. У граду и 22 насељена места живи око 140.000 становника и више од 20 нација. Развија се с традицијом дугом готово седам векова, јер се, као насеље под именом Бечкерек, први пут у историјским списима помиње још 1326. године.
Долазећи у Зрењанин, данас долазите у град мултикултуралности, међунационалне толеранције, у град културе, уметности, спорта, мостова, младих и у град снажног привредног замаха. Зрењанин се може препознати по хоровима светског реномеа, Народном музеју или Историјском архиву, али и по спортским именима – Дејана Бодироге, Снежане Перић, браће Грбић, Ивана Ленђера, Иване Шпановић или Маје Огњеновић. Може се препознати и по врхунским представама луткарског позоришта, сазивима ликовне колоније акварела, културним догађањима и традиционалној туристичко-привредној манифестацији „Дани пива”, која се одржава преко 30 година последње недеље августа.
На раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 75 од Београда и 50 од границе са Европском унијом (Румунија), Зрењанин је данас отворен град, спреман за прихватање нових идеја, начина пословног размишљања или развоја нових технологија. Зрењанин је и град традиционалног гостопримства и могућности за пријатан одмор у свом окружењу.
Мотив на марки и максимум карти: Градска кућа, некадашња Жупанијска палата, подигнута између 1817. и 1820. на темељима Бечкеречке тврђаве. Мотив на вињети: Мали мост са зградом суда. Мали мост је најстарији мост у граду. Подигнут је 1904, а његово окружење чини најинтересантнију архитектонску целину старог градског језгра.
Мотив на ФДЦ: Зграда суда, споменик културе од великог значаја, подигнута у периоду 1906–1908, према пројекту архитекте Шандора Ајгнера.
Стручна сарадња: Сања Петровић, помоћник директора ТО града Зрењанина. Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


