Нови узлет Карлсенове каријере

Пре само пола године, владавина Магнуса Карлсена пала је на критичну тачку, према којој је клизила од времена несигурне одбране титуле против Сергеја Карјакина 2016, тек у доигравању по убрзаном темпу. Током 2017. уследила је серија врло бледих резултата. Уместо убедљивих турнирских победа био је поен иза Веслија Соа у Вајку ан Зеу, поен и по иза Левона Ароњана на Гренке супертурниру, пола поена иза Фабијана Каруане у Сент Луису и цео поен иза истог ривала у Лондону.

У 2018. му је доигравање по убрзаном темпу помогло да, при деоби првог места, надмаши Аниша Гирија у Вајку, али га је Каруана још два пута претицао. После победе на Турниру кандидата и избореног статуса изазивача, италијанско-амерички велемајстор је имао поен више од шампиона на Гренке турниру у Немачкој и пола више у Ставангеру. Још горе је Карлсен прошао у Билу, где га је Шахријар Мамеџаров оставио поен и по за собом.

У новембарску одбрану титуле Норвежанин је ушао са само једним чистим првим местом на супертурнирима (у Шамкиру). Карлсенов турнирски пад и Каруанин успон учинили су да разлика између шампиона и изазивача падне на мање од три поена. Уједно, то је била најмања предност Карлсена у односу на другопласираног још од 2011, када је Норвежанин запосео врх.

Много се тога уротило против светског првака уочи меча у Лондону, па чак и симпатије публике, које су прелазиле на страну изазивача током серије од 12 ремија, којом је и завршен регуларни део меча, први пут у историји светских шампионата. Мрзовољан на конференцијама за медије, арогантан на критике угледних колега да је последњу партију намерно ремизирао да би решио меч по убрзаном темпу, Карлсен је буру негодовања изазвао изјавама да је његов шаховски идол он сам од пре три-четири године, те да га уопште не занима шта о свему мисли публика. Био је то период у ком је сасвим реално звучала изјава његове сестре да Магнус може лако да напусти шах, да му је досадило да доказује примат.

Све се заборавило када је светски првак у доигравању, са 3:0 по убрзаном темпу, продужио већ шестогодишњу владавину. Да му је огроман камен пао са срца, видело се већ по његовом необузданом слављу у Лондону, али су много чвршћа потврда резултати који су уследили. У јануару је освојио седму титулу у Вајку, а онај прави Карлсен се појавио овог месеца, на супертурниру у спомен Вугару Гашимову.

За свој тријумф у Шамкиру, са 7 поена из 9 кола, два више од првог пратиоца Динга, рекао је да је један од његових највиших домета, како по резултату, тако и по квалитету партија. И заиста, не зна се шта је било упечатљивије, да ли „перформанс” од 2.988 поена – трећи највиши у Карлсеновој каријери – или надахнута и амбициозна игра. Најдуже ће се памтити три завршне победе, у којима је Гирију, Карјакину и Гришчуку редом позиционо жртвовао пешака за ретко виђено надигравање.

После тога, Карлсенов рејтинг је скочио на 2.861 поен, до висина на којима је био последњи пут био 2015, а разлика у односу на Каруану се увећала: са мање од 3 у новембру, на 44 поена. О новој зрелости у 29. години и пробуђеној глади за победама говорила је и изјава Норвежанина да је добро што му се на Гренке супертурниру, који је почео прекјуче у Карлсруеу, а завршава се у Баден-Бадену, не рачуна нови, виши рејтинг, јер би теже могао да га сачува или поправи. По свој прилици, Карлсен ће покушати да обори свој рекорд од 2.882 поена из маја 2014.

И турнир у Немачкој је почео онако како је претходни, у Шамкиру, завршио. Сви ремизирају, само шампион игра до изнемоглости партију са четрнаестогодишњом немачком надом Винцентом Кајмером. После шест сати и 45 минута, уз 81 одигран потез, Карлсен је сломио отпор млађаног противника. Исто се понавља у другом колу, против Франциска Ваљеха. Микроскопска предност, реми-завршница топа и ловца против коња и ловца, до грешке Ваљеха у 66. потезу и предаје у 73.

То је стил који мотивише Магнуса, да исцрпи противника из једнаке позиције, у борби „летњи дан до подне”. Међутим, таквим стилом се и сам нужно троши, иако је физички и ментално боље припремљен од свих конкурената. Врхунски шах је тренутно у изузетно занимљивом периоду, због апсолутне надмоћи светског шампиона, али и зато што нова жеља шаховског „терминатора” да побеђује без граница, мора да досегне и своју границу. Узбудљиво је док траје, а крајње је неизвесно докле ће тако ићи.