„Цептер-сити” у Бродоградилишту

То што су банке у трци за ИМТ-ом оставиле Филипа Цептера без кредита, не значи да су његови снови о „Цептер-ситију” пали у воду. Како сазнајемо, пословно-стамбени комплекс са марином и спортским базеном нићи ће уз Саву, на месту где се данас налази Бродоградилиште „Београд”. Цептер се докопао ове атрактивне локације, која се простире на више од 20 хектара, још 2003. године, купивши предузеће из стечаја за само 13 милиона евра.

Овај грађевински подухват управо му омогућава Генерални урбанистички план Београда до 2021. године, у коме је предвиђена трансформација индустријске зоне. Ту могућност је власник и искористио, па је још 2006. године покренуо иницијативу за имену планског документа.

На основу сагласности надлежних градских служби, према речима Антонија Антића, директора Урбанистичког завода, пре неколико месеци почела је и израда плана детаљне регулације за појас од новог моста преко Саве до Улице пролетерске солидарности.

– На основу идејног решења, које су доставили корисници земљишта на том простору уз реку требало би да буду изграђени стамбени, пословни и комерцијални објекти, али и марина – открива Антић.

Ову информацију потврдио је и Павле Миљковић, директор Бродоградилишта. Како је навео, уз марину и пословно-стамбени комплекс наћи ће се и базен, који ће се користити у туристичке сврхе. Да ли изградња „Цептер-ситија” истовремено значи да се бродоградња као индустријска грана гаси у Србији – питали смо нашег саговорника.

– Нема потребе за тим. Истина је да куповином из стечаја нисмо преузели никакве обавезе о наставку производње. Међутим, испоставило се да посла има. Тренутно сарађујемо са холандским „Вахалијем”, закупцем наших производних капацитета, и правимо конструкције за бродове. Ових 200-250 радника неће остати без посла, јер ћемо производњу изместити на другу локацију. Немамо много избора, размишљамо о обалама Саве и Дунава – казао је Миљковић.

Будући да уз Саву нема инфраструктуре за бродоградилиште,ова индустрија вероватно ће се преселити на Дунав. Наш саговорник додаје да је још рано о томе говорити јер се тек ради на урбанистичком пројекту и плану. Искуства са урбанистима показују да је за израду плана потребно највише годину дана, тако да по тој логици изградња може почети после тог рока. Ако одборници новог сазива Скупштине града изгласају овај документ, инвеститору је потребно још најмање шест месеци за добијање грађевинске дозволе.

Са друге стране, још је непознато зашто је пропао такође велики посао Филипа Цептера у суседству. По свему судећи, намена земљишта ИМТ-а, како се нагађало протекле недеље, није проблем. Ако се само баци поглед на Генерални урбанистички план Београда до 2021. године, види се да је овај новобеоградски плац означен као индустријска зона са могућношћу трансформације у градски центар. То значи да стамбена, пословна, па и комерцијална изградња долазе у обзир. Ова планска одредба већ је нашла своју примену у пракси. Трговине „Идеа” и мегамаркет „Родић”у Новом Београду су искористиле ту могућност. Када је реч о судбини ИМТ-овог земљишта, нови власник може буквално да узме исти пелцер.

Ипак, творци урбанистичких планова могу понекад да помрсе рачуне купцима пропалих предузећа. У Србији и врапци на грани знају да бизнисмени не купују фирме због производње која је на издисају, већ због атрактивних локација. Међутим, пример куповине Луке „Београд” показује да градски челници, због спорног власништва и недоречености урбанистичких планова, могу да стану на пут амбициозним намерама бизнисмена. Пословне партнере Мишковића и Бека вероватно је привукла чињеница да Генерални план Београда предвиђа селидбу Луке „Београд” на леву обалу Дунава. Како им закон, као инвеститорима, омогућава да затраже промену намене индустријске зоне, они су у томе видели простор за добар профит. Ипак, град их је у томе на неки начин онемогућио укњиживши се на 100 хектара атрактивног плаца уз реку. Суд ће у овом случају морати да донесе коначну одлуку да ли ће тај луксузни комплекс градити власници Луке или ће морати на тендеру да се надмећу за локацију на којој се налази њихова фирма. Оно што им је сигурно загарантовано јесте то да лучким пословима могу да се баве, али само на левој обали Дунава. Судећи по званичним изјавама које долазе из овог предузећа „луку су управо и купили да би се бавили утоваром и истоваром робе”.

Неки други бизнисмени имали су више среће са урбанистичким плановима. Тако је Петар Матић, власник МПЦ холдинга, фабрику чарапа „Партизанка” на Звездари без проблема претворио у луксузну стамбену четврт „Оаза”. Па и сама „Делта” купилаје београдскопредузеће „Аутокоманда”, закојеје, саплацемодседамхектара, пре две године избројала 17 милионаевра. Утокујеприпремазаградњушопинг-мола, двапутвећегод „Делтаситија” уНовомБеограду. Укомшилуку, наВождовцу, пазариојеиТоплицаСпасојевићИндустријупрецизнемеханике. Фирма је купљенатакођезбогплаца, односносаамбицијомдасепростород 44.000 квадратаставиудругунамену. Ценазаовопредузећебила је 5,87 милионаевра.

М. Авакумовић
А. Николић