Моноопера о Ани Франк

Постхумно објављени дневник учинио је Ану Франк најпознатијом девојчицом жртвом нацизма. Подстакнут тим дневничким редовима и судбином јеврејске девојчице, руски композитор Григориј Фрид (93) посветио јој је оперу која се, ових дана, први пут поставља у Србији, на сцени театра „Мадленијанум”. Једној од завршних проба, у финалним припремама опере и добром радном темпу, присуствовала је и наша новинарска екипа.

– Можеш да идеш у сценски шапат али слободно мало гласније. Поступци су иначе у реду, то ти је мера, говори редитељка Сташа Копривица Сузани Шуваковић Савић, Ани Франк у комаду.

– Користи и неке клиначке форе. Ти ниси нека тамо певачица, ти си Ана Франк, наставља редитељка. „Ти си херој нације” – чује се са стране.

– Хоћеш да кажеш да нисам нека певачица, пита Сузана Шуваковић.

– Знам, знам, ово се може употребити против мене на суду, одговара Копривица, одобравајући повремене шале и позитивну атмосферу за време редитељске пробе после које следи оркестарска.

У паузи разговарамо са овом малом и пробраном женском екипом.

– Зашто ми радимо Ану Франк данас? Па зато што је ово прича о једном хипер брзом одрастању кроз које су пролазила деца у логору, поставши преко ноћи људи. Ана Франк је страдала у концентрационом логору Аушвица у којем су остале многе душе. Са друге стране, људи једноставно заборављају да су се тако страшне ствари дешавале, а на улазу у Дахау пише: Онај ко је заборавио спреман је да то учини поново. И то је веома важно, поготово у овом политичком тренутку, да подсетимо неке људе на страшна страдања, на насиље које је и данас међу нама, само можда у другом облику – каже Сташа Копривица.

Иако је композитор Фрид познат по својим авангардним интервенцијама, редитељка каже да је сам текст довољно „екстреман” у својој форми и да му не треба још додатно осмишљавање јер може да се изгуби смисао.

– Ево примера: када је Пикасо рекао колеги Бифеу да му не ваља слика јер не зна шта је на њој, Бифе је објаснио да је у питању чаша по кубизму. Пикасо је одговорио: „Драги мој Бифе, прво ми нацртај чашу из које могу да попијем па је онда разбиј”. Тако и ова опера мора да се уради детаљно, поштено, са сваке стране, да би се тек онда ишло у финесе. Упркос модерности коју ово дело има, хтели смо да нагласимо емоционалну повезаност, а она се постиже једном врстом реалистичне игре у оквиру тих авангардних оквира.

Улогу солисте на чијим плећима је цела опера, за Сузану Шуваковић Савић је повод да кроз шалу јадикује „немам дрво на које могу да се ослоним”, али каже да је већ радила модерне опере и после стандардних улога ова дође као освежење. Може да се игра, лута, машта и креира. Иако подржава мир и љубав, сматра да је уметник ту да подсети на страдање које је доживела малена Ана Франк, али и хиљаде сличних њој.

О слојевитој Фридовој музици реч-две и од диригента Весне Шоуц:

– Фридова партитура представља музички експресионизам у свом најлепшем руху. Пред нама је високо квалитетно музичко дело, са екстремним певачким захтевима којима је Сузана Шуваковић Савић изванредно одговорила. Када их спојимо са захтевним оркестарским материјалом, добијамо оперу коју смо савладавали корак по корак, каже диригент, откривши нам и једну малу тајну. Наиме, када музичари свирају неко тешко дело (као што је ово), на најзахтевнијим местима у партитури цртају лобању или наочаре као упозорење на „опасност”…

Премијера опере „Дневник Ане Франк” је у недељу, 25. маја. Извођење је на српском језику, а титл је коришћен како би дочарао редове из познатог дневника. Алтернацију пева млада Душица Бијелић, сценограф је Тања Марчетић, костимограф Ружица Ристић.