Има ли Партизан рецепт за Звезду?

Сутра ће 160. пут у првенству државе да се састану Партизан и Црвена звезда. У укупном збиру „црвено-бели” су у великој предности (63 према 46 у победама), а њен темељ су поставили у време оног поколења „црно-белих”, које је играло у финалу Купа шампиона 1966.

Од 28. октобра 1962, када је „парни ваљак” победио с 5:0 у наредних девет утакмица није забележио ниједну једину победу!? Бодове је против Звезде освојио тек 22. октобра 1967!?

Тек у новије време Партизан је вратио мило за драго. Од 5. априла 2008. до 23. април 2011, такође на девет утакмица, Црвена звезда није победила у „вечитом дербију”. Притом је изгубила чак шест дуела узастопно!?

У овом првенству Партизан хода по мукама. Од распада Југославије није имао гори учинак. Ето, мора чак да дрхти да ли ће да сачува треће место у лиги.

О многе се је у овом шампионату опекао, о многе се спотакао, али, зачудо, од Црвене звезде није изгубио. Чак је био на добром путу и да победи. Оба пута је водио, а на крају је било нерешено. Јесенас су се чак ломила копља око Звездиног изједначења. Ове године је Партизан опет имао предност, али је није сачувао.

Такви исходи су били изненађујући, јер је Црвена звезда не само ушла у Лигу шампиона, него је до последњег кола имала изгледе да презими у Европи. У Београду јој Наполи није могао ништа (0:0), Ливерпул је чак и победила (2:0), а и Пари Сен Жермен је дуго бринуо, мада голи резултат (3:1 за француског првака) и те како заварава.

Како је онда Партизан одолео таквој Црвеној звезди? Има ли он неки рецепт против њеног садашњег тима?

Ако је нека „тајна формула” и постојала вероватно је отишла с бившим тренером Мирковићем. Под његовим вођством Партизан је примао мало голова, али их је тешко давао. Против Звезде није јурио на победу што су оне раније генерације скупо плаћале, него је у општој ситуацији у којој су се „црно-бели” налазили и 0:0 било чист ћар.

Садашњи тренер Милошевић је као играч био голгетер. И мада уверава да у данашњем фудбалу нема нападачке и одбрамбене тактике, него мора и једно и друго, ипак је природније да му је и сада ближа помисао како да се да гол. Што не значи да не може да окрене поглед и ка свом голу.

Уочи сутрашњег међусобног обрачуна оба „вечита ривала” су изгубила што је реткост у нашем фудбалу. Е, сад је питање како ће то на њих да утиче.

Црвеној звезди је можда дошло у прави час, јер је толико дуго била непобедива да се готово заборавило кад је то било. Другим речима, неуспех против Чукаричког ју је можда спустио на земљу.

Партизан је поклекнуо у Нишу. И ако се изузме улога судије у томе, а мора, јер би радио против себе уколико се не посвети ономе што следи, него и даље гледа уназад, и њему пораз може да буде од користи. Овај Партизан није научио да ниже победе и после успеха против Чукаричког (3:0) и у првој полуфиналној утакмици Купа Србије против Радничког (1:0) могао би прерано да узлети.

Да би остали непоражени што је не само питање престижа, него и неопходно да сачувају изгледе да остану трећи, Партизанови играчи би против Звезде требало да буду толико усредсређени да не чине, што се каже у тенису, неизнуђене грешке. Ове сезоне су им се оне много пута обиле о главу.

Партизан, вероватно, не може да сатера Звезду у мишју рупу, али би могао, и морао, да створи или сачека раздобља у којима може да јој запрети.