Злато – циљ, али без обећања

Од наших ватерполиста се на сваком такмичењу очекује златна медаља, па ће тако бити и ове године у којој им предстоје Светска лига (први турнир почиње већ прекосутра у Новом Саду, где ће им противници бити Шпанци, Румуни и Руси), Европско првенство у Малаги (4-13. јул, Немачка, Македонија, Румунија, Русија и Италија) и Олимпијске игре у Пекингу (10-24. август, Италија, Хрватска, САД, Немачка и Кина). То је стара навика, али су се околности итекако промениле.

– Испушта се из вида да више нисмо ни Југославија, ни Србија и Црна Гора. За разлику од Црногораца који су знали да ће доћи до отцепљења, па су се припремали за самосталност, ми смо ту закаснили. Да имамо заједничку екипу могао бих да обећам злато, овако га сви у нашој репрезентацији желимо и урадићемо све да га освојимо, али је сад теже него икад. Биће успех било коју медаљу да донесемо, – наглашава селектор Дејан Удовичић.

Иза њега су Европско првенство у Београду 2006. на коме је наша репрезентација освојила златну медаљу, прву као Србија, четврто место на Светском првенству у Мелбурну 2007. и две победе у Светској лиги, од којих је прошлогодишња обезбедила и одлазак на Олимпијске игре.

– У овогодишњој Светској лиги пласман нам није битан, него ће нам она послужити за припреме за Европско првенство и Олимпијске игре. Нисмо желели да шаљемо другу репрезентацију, него ћемо уигравати ону коју нам је најјача. Програм припрема је врло тежак, али је намерно тако направљен. У овом тренутку је наш најјачи адут свест наших играча. Прихватили су мукотрпан рад, јер су свесни колико наш ватерполо зависи од онога што урадимо овог лета, – истиче Дејан Удовичић. – Не треба да се оптерећујемо Мелбурном и како нам је измакла медаља, не треба да се врши притисак на играче да освоје златну медаљу у Пекингу, јер овој генерацији само она недостаје. Знају то они одлично и сами то желе више него ико. Зато је непотребно да им се додаје терет, који ионако носе, а одлично знају и зашто га носе.

Наш први стручњак упозорава на опасност која у најскоријој будућности прети нашем ватерполу. Сем Партизана немамо врхунски клуб и сада је питање како њега сачувати, а остале ојачати. За то није довољно да се окрене нови лист, него да се почне нова књига.

– До Европског првенства у Београду ништа нисмо учинили по том питању, нас су једноставно догађаји гурали даље. Ми не само што не можемо да се упоредимо с оним што ватерполо добија у Хрватској, него ни са оним што тај спорт има у Црној Гори, – указује Удовичић. – Имамо напретек нерешених питања, а појављују се и нова, чак и тамо где реално не би требало да их буде.

Дејан Удовичић је изузетно задовољан приступом репрезентативаца. Ако је у нешто уверен онда је то да ће они да дају све од себе да обрадују и Србију овог лета.