Кога ће намирити помирење

Национално помирење, на које је позвао председник Србије Борис Тадић, неопходно је Србији, слажу се аналитичари, али део њих сматра да је оно немогуће ако не обухвати и скоро трећину Србије која гласа за једну политичку опцију, у овом случају за радикале. Склапање савеза само са оним делом гласачке Србије који је неопходан да би се формирала власт, могло би се назвати помирењем две до сада супротстављене политичке опције, али би се тешко могло прогласити националним помирењем.

Председник Тадић је пре два дана рекао да је Србији потребна социјално одговорна влада формирана на бази националног помирења.
„Мој посао је да направимо национално помирење у Србији, да се политичке снаге деведесетих и политичке снаге које су водиле Србију након 2000. године обједине око заједничких циљева, да умиримо становништво, тензије и неспоразуме, да тешке речи падну у заборав и да покушамо да у следећу деценију уђемо као стабилна и просперитетна земља”, рекао је Тадић.

Председников позив на помирење, очигледно упућен само коалицији предвођеној Социјалистичком партијом Србије, реално није ништа више од позива Ивици Дачићу да се приклони проевропском блоку. Као што и прича о националном помирењу није много више од оправдања због уласка у савез са партијом која се дан-данас не одриче свог оснивача Слободана Милошевића, а предизборну кампању је започела емитовањем његових говора.

И највиши функционери ДС-а труде се да данашњу Социјалистичку партију Србије представе као реформисану странку (за разлику од Српске радикалне странке) , иако је Ивица Дачић читаву предизборну кампању заснивао на тези да су сви „дошли” на политику Слободана Милошевића. И Милутин Мркоњић, који важи за продеесову струју у СПС-у, о Милошевићу не говори другачије него као о „моралном диву”. Социјалисти су у овој изборној кампањи више него икада до сада покушали да рехабилитују свог покојног оснивача, за разлику од радикала, којима њихово бирачко тело годинама уназад пребацује дистанцирање од политике за коју се залагао лидер СРС-а Војислав Шешељ. 

Уосталом, савез Демократске странке Србије и Српске радикалне странке могао би да рехабилитује радикале колико би и социјалисте савез са ДС-ом, сматра социолог Владимир Вулетић и додаје: „Национално помирење, ипак, не би било потпуно без радикала”.  

„Национално помирење би требало да буде помирење са највећом странком из супарничког табора, а не са најмањом”, примећује аналитичар Слободан Антонић.

Националног помирења, каже он, нема без радикала, свиђало се то некоме или не. Ако Тадић намерава да се измири само са оних осам одсто гласача социјалиста, а не са трећином Србије која гласа за радикале, то се и даље не би могло назвати националним помирењем.

Као што се и народном вољом не може називати претпоставка о томе за шта су бирачи гласали, а за шта не.

Проевропски блок ових дана покушава да осујети формирање коалиције СРС, ДСС-НС, СПС-ПУПС- ЈС оптужбама да је ДСС изневерио вољу гласача склапањем коалиције са радикалима. Коштуничини гласачи, тврде у ДС-у, нису гласали за савез са радикалима, и њима нико није рекао пре избора да ће ДСС и СРС правити владу. Али, још мање се може рећи да су бирачи ДС-а гласали за савез са социјалистима. Ни ДС-овим гласачима нико није рекао пре избора да ће Тадић склапати коалицију са Дачићем. 

Изборна воља, у намери да се проценти привуку на своју страну, тумачи се као нешто одвојено од изборних резултата. А изборна воља, по дефиницији, није ништа друго до изборни резултат. И ко год да сакупи већину у парламенту и формира владу, захваљујући мандатима освојеним на изборима, формално представља вољу грађана. А у правној науци форма је суштина ствари.

Ова правила требало би да важе у Србији исто као и у Француској. Па ипак, француски министар Бернар Кушнер, јуче је честитао Борису Тадићу на победи и ставио се у одбрану изборне воље грађана Србије који су, по њему, гласали за убрзано приближавање Европској унији.

Поштовање процедуре, међутим, јесте суштина демократије. Најаве проевропског блока да ће чак и уличним протестима покушати да омете ту процедуру, јер им се резултат избора не допада, више је него непоштовање изборне воље грађана.   

Изјава Тадића да ће „свим легалним и демократским средствима” спречити да партија која је изгубила изборе учествује у формирању владе – јесте изјава коју неки посматрачи виде као потврду његове решености да спречи формирање владе чију би окосницу чинили ДСС и СРС по цену уличних нереда и поновљених избора, наводи се у анализи објављеној на Јукомовом сајту. У истом тексту каже се да „неки посматрачи чак предвиђају да ће преговарање намерно бити отежавано до истицања законских рокова и да ће последица тога бити формирање ’владе народног јединства’ (без ЛДП-а) као мање зло у односу на нове изборе“.

Сличан сценарио, изгледа, предвиђа и Драгољуб Мићуновић који сматра да би била „катастрофа” да не буде формирана проевропска влада. „Ако будемо опозиција морамо што пре мобилисати масе и тражити нове изборе и довести до изражаја изражену народну вољу, без обзира на ову аритметику”, нагласио је Мићуновић.

„Ова аритметика” ваљда се односи на проценат гласова освојен на изборима.

Због неповољне „аритметике”, како је пренео Ројтерс, на уличне протесте позивао је Божидар Ђелић. Иако је Ројтерс два дана заредом објављивао ову његову изјаву, а Ђелић је није демантовао, бивши вицепремијер ипак тврди да то није рекао. Своје изјаве једини није демантовао Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, који је на уличне протесте позивао и кадасе формирала прошла влада, а то чини и сада.

Улични протести, заиста, јесу легитиман начин изражавања незадовољства неком одлуком. Али намера да се уличним протестима спречи формирање коалиције и владе, иако је она освојила већину гласова на изборима чије резултате нико не спори, тврде аналитичари, није уобичајена нигде у Европи, па не би требало да буде ни код нас. А поготово није уобичајено да председник државе одбије да да мандат за формирање владе странкама које успеју да направе већину у парламенту.

„То се никада није десило у послератној историји европског парламентаризма, то би било први пут и било би код нас”, каже Слободан Антонић.

Председник би, ако хоће, могао да одуговлачи и користи Устав и законе да осујети формирање већине у Скупштини, и тако што би одбијао да да мандат представницима коалиције која има већину. То би, сматра Антонић, државу сигурно довело у велику кризу. Исход би, свакако, како то предвиђају и Јукомови посматрачи, могао да буде и расписивање нових избора. Али таква „игранка”, ипак, тешко би се могла назвати демократском. Чак и ако је воде странке које себе називају демократским.

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

О демонстрацијама и народној вољи

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ

9. мај
ЛДП ће позвати грађане на демонстрације широм Србије, ако нову владу буду формирали ДСС, СПС и СРС, рекао је лидер ЛДП Чедомир Јовановић.
Према његовим речима, Тадић не мора да повери мандат парламентарној већини, нити то сме да уради због земље чији је председник. „Отварање могућности за формирање те владе директно је супротстављено обавезама председника. Тадић мора сачувати Србију, а то значи да ускрати могућност формирања владе која би реализовала политику која је Србију уништила 1999. године”, навео је он.

15. мај 
Уколико се наставе преговори СРС, ДСС и СПС о формирању градске власти у Београду позвати грађане да демонстрацијама спрече такву коалицију, саопштила је ЛДП.„Уколико се ови и овакви преговори наставе позваћемо све наше симпатизере, као и све оне који су на овим изборима гласали за Европу и демократију, све оне који се заиста осећају становницима једног европског града да демонстрацијама спречимо једну непринципијелну и назадну коалицију”, наводи се у саопштењу ЛДП-а.

БОРИС ТАДИЋ

11. мај 
„Поједине политичке снаге које су желеле да врате Србију у деведесете калкулишу како то да сада учине мимо воље грађана. Упозоравам их да то не покушавају и да ће бити спречени демократским средствима.” 

15. мај
„Уставне надлежности председника Републике су јасне. У исто време, грађани Србије гласајући за мене на недавним председничким изборима, а потом и огромном подршком програму листе „За европску Србију” обавезали су ме да употребим сва демократска средства како би се одбранила изборна воља грађана и како би се формирала стабилна влада која би Србији донела боље дане.” 

17. мај
„Онај ко из избора у изборе има све мање гласова, а све већу жељу да задржи власт, управо је тај који прижељкује прекрајање народне воље и узурпацију власти.”

19. мај 
„Мој посао је да направимо национално помирење у Србији, да се политичке снаге деведесетих и политичке снаге које су водиле Србију након 2000. године обједине око заједничких циљева, да умиримо становништво, тензије и неспоразуме, да тешке речи падну у заборав и да покушамо да у следећу деценију уђемо као стабилна и просперитетна земља”.