Новац квари децу

Наследник највеће агенције за некретнине у Хонгконгу не само да није власник ниједне куће или стана, па чак ни гараже, чије цене у овом граду могу да достигну износ и од пола милиона долара, него није ни наследник очеве имовине у „Сенталин групи”.

Тридесетогодишњи Алекс Ших није узнемирен због оваквог стања ствари. Оно што би у многим државама света било проглашено злом судбином или последицом лоших породичних односа, за овог Хонгконжанина је нормална ствар.

Пре неколико дана агенција Блумберг је објавила вест да наследници „Сенталин групе” у Хонгконгу неће наследити имовину власника, јер ју је он донирао пре више од 10 година у добротворне сврхе. Међутим, за наследника овог пребогатог човека вест није новина. Један од троје деце наследника изјавио је да је мирно и у нормалном расположењу прихватио очеву одлуку да не пренесе породично богатство на своје потомке.

„Ту одлуку нам је саопштио још када смо били мали и нисмо имали избора. Рекао нам је да је боље не водити живот који је сувише удобан и у узлазној путањи. Више ћете ценити ствари ако их стекнете корак по корак”, рекао је Алекс, који није узнемирен иако је и у Хонгконгу сасвим природно да деца наследе богатство својих родитеља и преузму породични бизнис.

Почетком ове године Алекс је именован за потпредседника „Сенталин групе” и преузео је управљање највећом агенцијом за некретнине. Он ће постати председник компаније када се његов 70-годишњи отац

Винг Чинг Ших повуче, што очекује да ће се ускоро догодити. Он је напредовао у пословној структури фирме после тешке године за „Сенталин”, која је основана 1978. године. Приходи од провизије прошле године достигли су једва један проценат (2,4 милијарде америчких долара), а нето приход је пао за 52 процента, што је било последица успоравања раста на тржишту некретнина у Хонгконгу и растуће конкуренције у континенталној Кини.

Од тада се тржиште некретнина у Хонгконгу опоравило, а Алекс ради на модернизацији агенције. Он од пре две године надгледа увођење виртуелног разгледања некретнина и ради на отклањању сметњи на платформама преко којих се уживо одвија продаја и изнајмљивање непокретности. Док фирма има промет од неколико милиона долара дневно, он, каже, зарађује само редовну плату. „Моји пријатељи који раде у финансијама зарађују више новца него ја”, каже Алекс, који је дипломирао на Лондонској школи економије и политичких наука. Себе сматра просечним грађанином Хонгконга, а Блумберг преноси да је његова канцеларија мала и скромно намештена.

Фондација коју је основао његов отац пренела је улог у „Сенталин групи” у фондове за смањење сиромаштва у руралној Кини. Новац се улаже у изградњу инфраструктуре и финансијску подршку деци која немају могућност за школовање.

Начин на који је Алекс одгојен помогао му је да остане скроман. Отац га није слао у елитне међународне школе које су први избор за богате наследнике у Хонгконгу. Он је децу уписао у локалне школе и пренео им уверење да новац треба користити како би се помогло онима који га имају мање.

Када се тек придружио породичном бизнису некретнина, Алекс је почео од посла агента. Присећа је да је то био веома захтеван посао: како да се избори с другим агентима за ипак ограничен број купаца. Сада, као и многи други миленијалци, Алекс штеди за свој први стан и то у граду који се сматра једним од најскупљих на свету. Он намерава да купи двособан стан у насељу средње класе или, уколико његови родитељи буду учествовали с делом новца, у нешто бољем кварту који има добре везе јавног превоза и потенцијал за раст цена. Али то је светлосним годинама далеко од вишемилионских кућа које агенција његовог оца продаје.

Алексов савет својим вршњацима гласи: „Будите реални – први дом можда није онај који највише желите. Али се тада барем попнете на мердевине и онда можете полако да се пењете.”

Овакав поглед на богатство ипак није непознат међу богаташима. Познато је да један од најбогатијих људи на свету, Бил Гејтс, рекао да богатство не оставља деци јер би их то уништило. Он је своје богатство процењено на 74 милијарде долара оставио хуманитарној организацији за искорењивање сиромаштва и болести. При томе се побринуо да његово троје деце ни не управља хуманитарном организацијом.

Такође, власник немачког ланца дрогерија ДМ Гец Вернер је целокупан удео у власништву пребацио у хуманитарне сврхе. Вернер је образложио свој потез изреком да није срамота постати богат, али је срамота умрети богат. Његово седморо деце тако није наследило имовину вредну више од милијарде евра. Он је оценио да је сасвим довољно што је својој деци обезбедио квалитетно образовање јер сматра да деца имају право на добар старт у животу, али не и на то да родитељи обезбеде доживотно благостање њима и њиховим потомцима.

Прошле године се сазнало да је преминули власник компаније Икеа Ингвар Кампрад још 2014. године својом руком написао тестамент и имовину поделио између четворо деце и шведске државе. Своју фирму и њену имовину Кампрад је пренео на задужбину у чијим управним органима се налазе тројица његових синова, али оперативне послове и одговорност за њих је на менаџменту који није део породице. Задужбина ће се бринути да новац буде искориштен за економски и научни развој слабо насељеног северног дела Шведске.