За ноћ у луксузном шатору и до 1.000 евра

У   свету све популарнији концепт туризма, глампинг или спој луксузног смештаја и природе, у Србији још није ни заживео. Иако се и код нас, на појединим дестинацијама, углавном на планинама, могу наћи сличне понуде – смештај у мало луксузнијим шаторима или кућицама, за сада је то далеко од онога што се рецимо може видети у Хрватској, Грчкој или Словенији, која има на десетине понуда, међу којима и неколико луксузних ризорта ове врсте. Један од њих, смештен на Бледу, нашао се међу топ десет светских глампинга. Идеја за ову врсту туризма, родила се најпре у Африци и то у сафари турама, пошто је било све више платежнијих гостију који нису желели да се одрекну комфора, без обзира на цену. Концепт је врло брзо прихваћен, а данас готово да нема познате туристичке тачке на свету која туристима нуди овакво повезивање са природом, адреналин и авантуру и све то уз смештај какав нуде најлуксузнији хотели. Како је наведено на сајту преко кога се нуди искључиво овај смештај, глампинг представља најудобнију верзију еко-туризма данашњице. За овај вид туризма користе се све предности природног окружења, материјали и све што не оставља последице по природу, за разлику од других смештаја у чију градњу мора да се утроши много енергије и материјала.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција „Јута”, каже за наш лист да се за сада код нас још нико озбиљно не бави овом врстом туризма.

– Има појединачних покушаја, али нема ни великог интересовања, будући да је реч о скупим услугама. Иначе, познато је да код нас сви новитети стижу мало спорије. Али, верујем да ће, чим се појави интересовање туриста, тржиште врло брзо одреаговати – каже Сеничић. Према његовим речима за сада се у Србији нуди нешто слично, али је акценат на специфичним садржајима попут адреналинских тура. Дакле, нуди се смештај у квалитетнијим шаторима или кућицама у близини планинарских рута или река на којима је могуће организовати сплаварење.

– Глампинг иначе може да обухвата осим смештаја и услуге попут планинарења, екстремног пешачења или боравка на рекама. То подразумева и организовање посебног водича, припремање домаће хране... На жалост, на местима у Србији, која могу да пруже такве услуге, нема довољно квалитетних објеката који одговарају овој врсти туризма – каже директор „Јуте”.

Могућности постављања глампинг кампова, шатора или ексклузивних бунгалова су неограничене. У Норвешкој су, на пример, ови модерни шатори постављени поред најпопуларнијих стаза за маунтин бајк, а у Америци у најпопуларнијим националним парковима. У Словенији се, рецимо, глампинг туристи смештају и у кућице на дрвећу или луксузне шаторе, а гостима су доступни и апартмани. У некима од њих, на пример, кроз ресторан тече природни поток, власници их често подижу у близини природних базена или термалних извора. Иначе, Словенија је доста напредовала у овој врсти туризма, као и Хрватска, која користи предности морске обале. Уз одличан смештај, близу плаже, без много муке и труда могу да се задовоље критеријуми и најзахтевнијих гостију.

Како кажу туристички стручњаци, Србија има све потенцијале за развој ове врсте туризма. Има лепу природу, пре свега, а недостају само добри пројекти и различити садржаји. За овако профилисане госте потребно је понудити нешто уникатно, другачије. И не чуди, будући да су то туристи који не жале новац да би уживали у природи на овакав начин. Према ценама које се могу наћи на највећем сајту за изнајмљивање смештаја, цене се крећу од 60, па до 1.000 евра за једну ноћ. Цена, осим локације, зависи и од тога шта се од услуга и смештаја нуди и о каквом комфору је реч.