Храбре срећа прати

Рафове српских продавница преплавили су производи страних произвођача. По неким незваничним подацима, у Србију је током прошле године увезено око 580 шлепера дуготрајних кроасана.

– Малобројни су пекарски производи код којих је од толике важности комбинација састојака и одговарајући процес производње као што је то код „француске кифле”. Посебно ако желите да трају неколико месеци. Тајну зна тек неколико произвођача у целом свету – објашњава Велимир Потпара из Куле, произвођач првих домаћих дуготрајних кроасана.

Све је почело захваљујући његовој опчињености чувеним француским пецивом. Будући да на тржишту није било домаћег дуготрајног кроасана, размишљао је да би он могао да започне његову производњу, али је био свестан да би његов кроасан морао бити квалитетнији од увозних, јер како каже, брашно, маргарин и воће имамо, а од добрих сировина не може бити лоше пециво.

Добронамерно ометање

– Код нас се годишње поједе 60 милиона овог пецива. Значи да простора за рад има. Позвао сам колегу Владимира Николића, и предложио му да сами направимо дуготрајни кроасан. Да смо се одлучили за лиценцу коштала би нас до 500.000 евра! Додатни проблем нам је представљало неповерење околине. Сви, почев од стручњака, сматрали су да нећемо успети. Добронамерно су нас саветовали да одустанемо. Међутим, уместо да нас поколебају, мотивисали су нас да дамо све од себе.

(/slika2)Осам месеци нам је било потребно да дођемо до жељеног укуса и квалитета. У наш кроасан иде 25 састојака, а све сировине су домаће. Тежили смо да производ буде са што мање додатака. Свежина и трајност му је сачувана уз помоћ посебне технологије – каже наш домаћин.

– Набавили смо старе машине, такорећи музејске експонате, и уз помоћ иновација их прилагодили нашем процесу производње. Тако је и водокотлић добио нову, сасвим другачију намену, али врло практичну: грејање воде за топљење чоколаде. Машина за паковање је из 1965. године, али са додатком за вакумирање постала је последња реч технике. Чак су и плехови моделирани у складу с пецивом – додаје Велимир.

На наше питање шта су по струци, он признаје – пекари нису.

– Владимир је хемијски инжењер, дуго година је радио у винарству, али и у пекарству, тако да је имао предзнање о сировинама. Ја сам економиста и познајем прехрамбено тржиште. Од своје деветнаесте године радим. Са двадесет сам био у фирми која је имала 130 запослених и успео да постанем директор, а онда сам у 25. години одлучио да оснујем сопствено предузеће за услужно паковање – објашњава млади иноватор.

Први домаћи кроасани имају рок трајања 120 дана. То је, сматрају произвођачи, довољно, јер се продају скоро истог дана када се произведу, за разлику од увозних којима треба и по месец дана да пређу границу. Квалитет је такав да их Велимиров петогодишњи Вељко радо просто сатире са својим другарима. Кћерка Саша је рођена када су прве татине кифле стигле у рафове продавница, па он у шали каже да има троје деце: Вељка, Сашу и „Пик ми” кроасан (што, у преводу са енглеског значи „Узми ме”).

Стотину радних места

(/slika3)Велимир и Владимир данас муче нову муку, јер су због нижих цена постали трн у оку конкуренцији. Има и оних који су им понудили да откупе њихову технологију.

– Ово је наш производ и ако тако моћна конкуренција зазире од нас, значи  да смо на добром путу. Добили смо и неколико примамљивих понуда за заједничко улагање у проширење производње. Конкурисали смо и за подстицајна средства од државе, за која испуњавамо све услове. Уколико их добијемо, купили бисмо машине и отворили радна места за 100 радника. Сада имамо 13 запослених који су имали веру у нас и када нисмо имали довољно за плате. Много је тога одрађено другарски. На пример, знак и назив кроасана је рођендански поклон од кума, а другари из Новог Сада су нам одрадили амбалажу... – кажу наши саговорници.

За сада производе кроасане с неколико врста пуњења: чоколадом, ванилом, малинама, јагодама, кајсијама. „Наше воће је тражено и цењено у свету, зато му је место и у нашим кроасанима. Ове године смо на сајму у Новом Саду добили медаље за квалитет. Најбоље је оцењен кроасан с укусом чоколаде”, поносно кажу Велимир и Владимир, иначе скромни и вредни радници.

Славица Берић - Снимио Милан Јанковић

---------------------------------------------

Слатки полумесец

Кроасан (croissant de Lune - „полумесец”) јесте типично француско пециво направљено од лиснатог теста, али је пореклом из Аустрије.

Предање каже да је настао у време турске опсаде Беча 1683. године. С обзиром на то да су пекари зором устајали, први су приметили да Турци припремају напад. Упозорили су град на опасност и тако допринели одбрани Беча. У знак сећања на тај догађај направили су пециво и обликовали га, према турском симболу, у полумесец.

У Француској је кроасан постао познат захваљујући кћерки аустријске царице Марије Терезије, Марији Антонети, супрузи Луја XVI, која без кроасана није могла да замисли доручак на двору. А данас је, уз шољицу кафе, постао део традиционалног јутарњег француског оброка.