Hrabre sreća prati

Rafove srpskih prodavnica preplavili su proizvodi stranih proizvođača. Po nekim nezvaničnim podacima, u Srbiju je tokom prošle godine uvezeno oko 580 šlepera dugotrajnih kroasana.

– Malobrojni su pekarski proizvodi kod kojih je od tolike važnosti kombinacija sastojaka i odgovarajući proces proizvodnje kao što je to kod „francuske kifle”. Posebno ako želite da traju nekoliko meseci. Tajnu zna tek nekoliko proizvođača u celom svetu – objašnjava Velimir Potpara iz Kule, proizvođač prvih domaćih dugotrajnih kroasana.

Sve je počelo zahvaljujući njegovoj opčinjenosti čuvenim francuskim pecivom. Budući da na tržištu nije bilo domaćeg dugotrajnog kroasana, razmišljao je da bi on mogao da započne njegovu proizvodnju, ali je bio svestan da bi njegov kroasan morao biti kvalitetniji od uvoznih, jer kako kaže, brašno, margarin i voće imamo, a od dobrih sirovina ne može biti loše pecivo.

Dobronamerno ometanje

– Kod nas se godišnje pojede 60 miliona ovog peciva. Znači da prostora za rad ima. Pozvao sam kolegu Vladimira Nikolića, i predložio mu da sami napravimo dugotrajni kroasan. Da smo se odlučili za licencu koštala bi nas do 500.000 evra! Dodatni problem nam je predstavljalo nepoverenje okoline. Svi, počev od stručnjaka, smatrali su da nećemo uspeti. Dobronamerno su nas savetovali da odustanemo. Međutim, umesto da nas pokolebaju, motivisali su nas da damo sve od sebe.

(/slika2)Osam meseci nam je bilo potrebno da dođemo do željenog ukusa i kvaliteta. U naš kroasan ide 25 sastojaka, a sve sirovine su domaće. Težili smo da proizvod bude sa što manje dodataka. Svežina i trajnost mu je sačuvana uz pomoć posebne tehnologije – kaže naš domaćin.

– Nabavili smo stare mašine, takoreći muzejske eksponate, i uz pomoć inovacija ih prilagodili našem procesu proizvodnje. Tako je i vodokotlić dobio novu, sasvim drugačiju namenu, ali vrlo praktičnu: grejanje vode za topljenje čokolade. Mašina za pakovanje je iz 1965. godine, ali sa dodatkom za vakumiranje postala je poslednja reč tehnike. Čak su i plehovi modelirani u skladu s pecivom – dodaje Velimir.

Na naše pitanje šta su po struci, on priznaje – pekari nisu.

– Vladimir je hemijski inženjer, dugo godina je radio u vinarstvu, ali i u pekarstvu, tako da je imao predznanje o sirovinama. Ja sam ekonomista i poznajem prehrambeno tržište. Od svoje devetnaeste godine radim. Sa dvadeset sam bio u firmi koja je imala 130 zaposlenih i uspeo da postanem direktor, a onda sam u 25. godini odlučio da osnujem sopstveno preduzeće za uslužno pakovanje – objašnjava mladi inovator.

Prvi domaći kroasani imaju rok trajanja 120 dana. To je, smatraju proizvođači, dovoljno, jer se prodaju skoro istog dana kada se proizvedu, za razliku od uvoznih kojima treba i po mesec dana da pređu granicu. Kvalitet je takav da ih Velimirov petogodišnji Veljko rado prosto satire sa svojim drugarima. Kćerka Saša je rođena kada su prve tatine kifle stigle u rafove prodavnica, pa on u šali kaže da ima troje dece: Veljka, Sašu i „Pik mi” kroasan (što, u prevodu sa engleskog znači „Uzmi me”).

Stotinu radnih mesta

(/slika3)Velimir i Vladimir danas muče novu muku, jer su zbog nižih cena postali trn u oku konkurenciji. Ima i onih koji su im ponudili da otkupe njihovu tehnologiju.

– Ovo je naš proizvod i ako tako moćna konkurencija zazire od nas, znači  da smo na dobrom putu. Dobili smo i nekoliko primamljivih ponuda za zajedničko ulaganje u proširenje proizvodnje. Konkurisali smo i za podsticajna sredstva od države, za koja ispunjavamo sve uslove. Ukoliko ih dobijemo, kupili bismo mašine i otvorili radna mesta za 100 radnika. Sada imamo 13 zaposlenih koji su imali veru u nas i kada nismo imali dovoljno za plate. Mnogo je toga odrađeno drugarski. Na primer, znak i naziv kroasana je rođendanski poklon od kuma, a drugari iz Novog Sada su nam odradili ambalažu... – kažu naši sagovornici.

Za sada proizvode kroasane s nekoliko vrsta punjenja: čokoladom, vanilom, malinama, jagodama, kajsijama. „Naše voće je traženo i cenjeno u svetu, zato mu je mesto i u našim kroasanima. Ove godine smo na sajmu u Novom Sadu dobili medalje za kvalitet. Najbolje je ocenjen kroasan s ukusom čokolade”, ponosno kažu Velimir i Vladimir, inače skromni i vredni radnici.

Slavica Berić - Snimio Milan Janković

---------------------------------------------

Slatki polumesec

Kroasan (croissant de Lune - „polumesec”) jeste tipično francusko pecivo napravljeno od lisnatog testa, ali je poreklom iz Austrije.

Predanje kaže da je nastao u vreme turske opsade Beča 1683. godine. S obzirom na to da su pekari zorom ustajali, prvi su primetili da Turci pripremaju napad. Upozorili su grad na opasnost i tako doprineli odbrani Beča. U znak sećanja na taj događaj napravili su pecivo i oblikovali ga, prema turskom simbolu, u polumesec.

U Francuskoj je kroasan postao poznat zahvaljujući kćerki austrijske carice Marije Terezije, Mariji Antoneti, supruzi Luja XVI, koja bez kroasana nije mogla da zamisli doručak na dvoru. A danas je, uz šoljicu kafe, postao deo tradicionalnog jutarnjeg francuskog obroka.