Fetislam svedok vekova

Na mestu ruševina zaboravljene tvrđave na krajnjem istoku Srbije, koje su decenijama zarastale u korov, na najlepšoj obali Dunava u njegovom završnom toku kroz našu zemlju, zasijali su nedavno bastioni. Tvrđava Fetislam u Kladovu otvorila je svečano vrata ljubiteljima istorije i turistima u novom izdanju.

Obnova jedne od najvećih tvrđava na našem tlu trajala je poslednje tri godine, a finansirale su je Evropska unija preko IPA fondova prekogranične saradnje, Vlada Srbije i opština Kladovo. Do sada je ukupno u nju uloženo 3,5 miliona evra, kaže za „Magazin” Nevenka Boldorac, pomoćnik predsednika opštine Kladovo.

„Pre četiri godine rukovodstvo opštine Kladovo konkurisalo je za projekte obnove, a sredstvima Ministarstva privrede sagrađena je infrastruktura. Po projektima EU fondova IPA prekogranične saradnje s Rumunijom, obnovljen je Mali grad i sagrađen moderan posetilački centar, u kom će se čuvati vredni eksponati i organizovati izložbe za posetioce. Letnja pozornica, glavna ulazna Varoš-kapija, kao i bedemi od prve do šeste kule i deset laguma obnovljeno je zahvaljujući projektu ’EU za tebe – za kulturno nasleđe i turizam’. Predstoji obnova ostalih bedema i bastiona, dve dunavske kule u Malom gradu, Nevera kapije i Suvog rova oko Velikog grada. Ali, tvrđava je uređena i obnovljena za obilaske i ulaz je trenutno besplatan. Turizam u opštini Kladovo obnavljanjem tvrđave Fetislam dobija veliko pojačanje”, kaže Nevenka Boldorac.

Po nalogu Sulejmana Veličanstvenog

Tvrđavu Fetislam podigli su u 16. veku Turci Osmanlije, kako se iz zapisa zaključuje, po nalogu Sulejmana Veličanstvenog. Podignuta je na ostacima temelja rimskog utvrđenja Zanes. Tačnije, prvo utvrđenje kao „grad Svetog islama” sagradili su, po zapisima, 1524. na mestu srušenog ugarskog Novog grada, po projektu mostograditelja Ćuprije na Drini Osman paše. Gradnju jednog od najvažnijih vojnih punktova u pohodu na Evropu, po sultanovoj naredbi, sproveo je Bali-beg.

Kasnije, u 18. i početkom 19. veka osmanlijski graditelji napravili su oko njega pravougaono utvrđenje sa šest uglastih bastiona, kao Veliki grad. Ono opasuje bedemima i rovovima prvobitnu manju tvrđavu, kasnije nazvanu Kastel, a ima Varoš, Orospi i Dunavsku kapiju. Tako su završili gradnju strateškog utvrđenja za kontrolu plovidbe Dunavom. Arhitekte pišu da tvrđava „ima odlike ranih topovskih utvrda, sa dvospratnim kulama nekad natkriljenim drvenim kupastim krovovima, dok su nad kulama malog grada krovovi od ćeramide, kao i dvostruke zidove i demir-kapiju (železnu) okrenutu ka jugoistoku. Takođe, Sulejman-hanovu džamiju s minaretom od cigle i stražarsku kućicu”. Putopisac Evlija Čelebija ju je opisao 1866. kao „četvorougaonik na uzvišici iznad Dunava, oivičen sa 12 jakih i visokih kula”. Naziv Fetislam su putopisci prevodili i kao „pobeda ili osvajanje islama”, ali su tvrđavu nazivali i „bedemom vere” ili „kapijom mira”.

Fetislam je upotpunjavao odbrambenu liniju dunavskih tvrđava. „Granična tačka” za odbranu teritorije od raznih osvajača sa suprotne obale Dunava menjala je potom kroz istoriju vlasnike i graditelje, kao i ulogu. Nezvanično se priča da je čak i posle Drugog svetskog rata imala neslavnu ulogu u privođenju neistomišljenika.

Opustela posle gradnje „Đerdapa 2”

Izgradnjom Hidroelektrane „Đerdap 2” završene 1984. priobalna strana Fetislama ugrožena je podizanjem nivoa Dunava, zbog čega su sprovođeni zaštitni radovi, kao što su formiranje obaloutvrda i lukobrana, a sprovedeni su i konzervatorski radovi. Od tada je, međutim, tvrđava ostala sve donedavno prepuštena zubu vremena. Ne samo da je bila nebezbedna za boravak već su je nazivali i „mestom za izbegavanje”. Osim posleratno napravljenih sportskih terena za utakmice, ostaci spomeničkog nasleđa su ubrzano propadali, a stanovnike Kladova kao neme posmatrače, nemoćne da nešto učine, činili su decenijama nezadovoljnim i postiđenim.

U novom ruhu, tvrđava je uz zvuke svečane muzike i prisustvo predsednika Republike, državnih i evropskih zvaničnika, otvorena 26. aprila na Dan opštine Kladovo, ali, tačnije, na dan kada su 1867. godine srpski vojnici preuzeli tvrđavu koju su zvali Svetislav, od turske vojne posade. Istorijskom događaju prethodili su napori kneza Mihaila Obrenovića da diplomatijom izdejstvuje napuštanje turske vojske iz Beograda, Smedereva, Soko-grada, Užica, Šapca i Kladova. Konačna predaja preostalih ključeva knezu na Kalemegdanu 18. aprila 1867. upriličena je nakon pročitanog fermana sultana Abdula Aziza.

Preuzimanjem uprava u ovim gradovima Kneževina Srbija osnažena je krenula putem stvaranja moderne srpske države i jačanja samostalnosti, kojom, smatraju istoričari, postaje bastion balkanske slobode. Posle Berlinskog kongresa 1878. Srbija zvanično stiče nezavisnost i konačnu slobodu.

„Važnost rekonstrukcije tvrđave zato je ogromna. Otvaranjem obnovljene tvrđave na Dan Kladova vraćamo veru i optimizam građanima, snagu da zajedno stvore novi zalog za budućnost. Ali, mislim da neće samo ovaj grad imati više turista već će otvaranje Fetislama unaprediti i turizam u celoj istočnoj Srbiji”, kaže za „Magazin” predsednik opštine Kladovo Saša Nikolić.

Otvaranje je bilo prilika da predstavnici države Kladovu obećaju i brzu saobraćajnicu koja će, preko Donjeg Milanovca i Golupca, svim putnicima fascinantni, ali dosad daleki kraj Đerdapske klisure, „približiti” Beogradu i ostalim delovima Srbije.

Letnja pozornica

 Stari Kladovljani pamte Letnju scenu kaonajlepšu pozornicu nad najdužom evropskom rekom. Kako nam je svojevremeno ispričao nekadašnji vodič Stevan Stanojlović, zbog festivala „Leto Đerdapa” sedamdesetih se ovde dolazilo, a „tada onemogućeni stanovnici rumunskih gradova na suprotnoj obali bi svi sišli do Dunava kako bi, u desetostrukom broju u odnosu na publiku sa ove strane, slušali naše pevače”. U TO Kladovo podsećaju da s pozornice svi programi i koncerti i dalje mogu da se čuju „preko puta” u Drobeta Turnu Severinu. Danas su najverniji svakodnevni posetioci upravo iz tog Kladovu bratskog grada, ali dolaze i iz drugih krajeva Rumunije. U Kladovu se broj noćenja utrostručio u poslednjih pet godina, ali se očekuje da Fetislam bude novi nosilac socijalno-ekonomskog razvoja. Golubačka i Ramska tvrđava, Lepenski vir, tvrđava Fetislam, Rajačke pimnice i Feliks Romulijana pojaviće se ovog proleća kao novi paket turističke ponude istočne Srbije i Donjeg Podunavlja.

Tvrđave na dunavskom toku kroz istočnu Srbiju

Fetislam nije jedina tvrđava na ovom delu naše dunavske obale. Nekoliko kilometara od nje nalazi se antička tvrđava Dijana, stari utvrđeni grad na obali u naselju Karataš, ispod same Hidroelektrane „Đerdap 1”. Danas su na njenom mestu ostaci utvrđenja, unutar kojeg se sprovode arheološka istraživanja. Nedaleko su još utvrđenje Ram u istoimenom selu kod Velikog Gradišta, kao i Golubačka tvrđava i obe su nedavno obnovljene. Inače, na dunavskoj međunarodnoj konferenciji u Austriji 2019. Kladovo je dobilo status „Biser Dunava”, ispunivši kriterijume održivosti među evropskim odredištima na najvećoj reci.