Није лако инвалидима, али ни мајкама с бебама

Kaд ништа не помогне, ни молбе, ни обраћање свима који би могли да нешто ураде, као сламка спаса угроженима се чини обраћање повереници за заштиту равноправности. Тако је лане сваку четврту притужбу послату на адресу поверенице поднела особа са инвалидитетом, док је нешто мање било притужби због дискриминације на основу старости и полне оријентације. Судећи по расположивим подацима за 2018, на листи су затим дискриминација по основу националне припадности и етничког порекла, брачног и породичног статуса и сексуалне оријентације.

Као и претходних година, највећи број притужби поднет је против државних органа, односно органа јавне власти (50 одсто), а следе правна лица (23 процената) и физичка лица (12 одсто). Више од половине притужби стигло је из београдског региона, затим из региона Шумадије, Западне Србије и Војводине, одакле је стигла свака шеста притужба.

Притужбе послате повереници у 2018. години, чак 104 њих, откривају проблеме у области социјалне и породичне заштите, вероватно због почетка примене Закона о финансијској подршци породици са децом. У притужбама које је поднело 556 жена наведено је да су бројне ставке овог закона дискриминишуће, односно да нису у складу са Уставом Србије. Између осталог, наведено је и да су мајке које су родиле децу до 25. децембра 2017. године дискриминисане у односу на оне које су се породиле након овог датума, јер ће остварити родитељски додатак у знатно мањем износу.

Повереница Бранкица Јанковић поднела је овим поводом иницијативе за измену закона Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и предлоге за оцену уставности и законитости Уставном суду. За разлику од претходних година, жене су се Канцеларији повереника за заштиту равноправности обраћале много чешће него мушкарци, али се и ова полна неравнотежа тумачи чињеницом да су жене протестовале због појединих одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом.

То, наравно, не значи да су мушкарци седели скрштених руку – током претходне године повереница је примила и притужбе у којима је указивано да по правилнику одређених болница само мајка има право да буде пратиља детета које је хоспитализовано, односно да буде поред његовог болничког кревета. Због тога је Канцеларија повереника упутила препоруке свим здравственим установама, указујући на чињеницу да и очеви имају право да буду поред болничке постеље деце. Поверенику се жалио и један број очева, који су сматрали да су због предрасуда о родним улогама дискриминисани након развода брака, па су деца поверена мајци.

У извештају поверенице за заштиту равноправности изражава се забринутост што поједини медији и јавни функционери не поступају по препорукама за отклањање последица повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, када је реч о дискриминацији на основу сексуалне оријентације. То се, између осталог, односи и на директора ФК Црвена звезда, који је изјавио да у овај клуб никада не би довео играча хомосексуалног опредељења и одбио да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом људских права како би се упознао са проблемима са којима се сусрећу припадници ЛГБТ популације. Повереница је изразила негативно мишљење и против Милована Бркића, одговорног уредника магазина „Таблоид”, који је у тексту „Куда иде овај свет?” ширио предрасуде према лицима другачије сексуалне оријентације. Осврћући се на многобројна питaњa мeдиja у вeзи сa прeпoрукoм министру Нeнaду Пoпoвићу дa сe извини ЛГБT зajeдници збoг дискриминaтoрнe изjaвe, пoвeрeницa је подсетила дa je Зaкoн o зaбрaни дискриминaциje исти зa свe и дa сe jeднaкo oднoси нa свe грaђaнe и грaђaнкe Србиje, укључуjући и министрa.

У овом извештају с потписом Бранкице Јанковић може се прочитати да су у медијима и јавном простору и даље присутни говор мржње, сензационализам, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање, нарочито о женама и припадницима ЛГБТ популације, због чега је посебну пажњу потребно посветити одговорном извештавању о насиљу у породици и партнерским односима.