Гужва иза решетака

У  29 затвора и поправних домова широм Србије, закључно с 31. децембром прошле године, било је 10.850 осуђених, притворених, прекршајно кажњених и оних којима је изречена мера чувања и обавезног психијатријског лечења и чувања алкохоличара и наркомана, док је смештајних капацитета 10.307. У затворима је највише пунолетних мушкараца – 95 одсто, док жене чине 3,8 одсто затворске популације. Најмањи је проценат мушкараца на издржавању казне малолетничког затвора и лица на извршењу васпитне мере упућивања у дом – 1,8 одсто.

Страних држављана, који казну издржавају искључиво у КПЗ „Сремска Митровица”, има 165, а готово сваки други осуђеник је регистровани наркоман.

Број осуђеника у српским затворима за око пет стотина прелази онај који је предвиђен смештајним капацитетима, а пренасељеност затвора, како је у последњем извештају оценио Савет Европе (СЕ), и даље је највећи проблем када је реч о овој области. У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде за „Политику” кажу да је Србија учинила, али и даље чини, велики напор да реши овај проблем.

– Када упоређујемо смештајне капацитете у српским затворима с онима у појединим чланицама Европске уније, последњи извештај СЕ показује да већи проблем имају Румунија, Француска, Италија, док је претходни извештај показао да су се на тој листи, поред набројаних, налазиле и Мађарска, Белгија, Португалија и Кипар. Министарство правде и Управа за извршење кривичних санкција, у складу с финансијским могућностима, улажу огромне напоре да реше питање смештајних капацитета, поштујући препоруке Европског комитета за спречавање и мучење и нечовечних или понижавајућих казни или поступака – наводе у Управи.

Као доказ својих тврдњи, надлежни наводе да је током прошле године изграђен затвор у Панчеву за смештај 500 лица, али и да је почела изградња новог објекта за смештај 320 осуђеника у КПЗ у Сремској Митровици. У КПЗ у Пожаревцу – Забели, кажу у Управи, у току је изградња два нова павиљона за смештај укупно 440 лица, а до краја године почеће изградња и трећег павиљона, у којем ће моћи да се сместе 224 лица. При крају је и изградња објекта у КПЗ за жене у Пожаревцу, чији ће капацитет бити 160 места.

– До краја ове године почеће и изградња новог затвора у Крагујевцу за смештај 400 лица. Изградњом још једног модерног затвора очекујемо решавање питања пренасељености у нашим заводима. Пре неколико година је, уз подршку ЕУ, изграђено осам нових павиљона за малолетне штићенике у Васпитно-поправном дому у Крушевцу, који је добио и нову кухињу, фискултурну салу и друге објекте. Осим изградње, у последњих неколико година смо реконструисали више установа. Специјална затворска болница је у потпуности реновирана. Реновирани су и блокови у београдском Окружном затвору, као и павиљони у КПЗ за малолетнике у Ваљеву и заводу у Нишу – кажу у Управи за извршење кривичних санкција.

Не само да се ради на решавању проблема смештајних капацитета него се, како кажу у управи, ради и на едукацији и стручном оспособљавању запослених, али и осуђених. У марту је, објашњавају, завршен твининг пројекат „Унапређење капацитета затворског система у Републици Србији”.

– Реч је о изузетно значајном пројекту за унапређење професионалних вештина затворског особља, имајући у виду да је обуку прошла четвртина запослених у Служби за обезбеђење и Служби за третман, које су и две најбројније службе у систему. Као резултат рада стручњака из ЕУ и Србије, настало је 11 приручника за рад запослених у заводима за извршење кривичних санкција. Приручници ће помоћи да се унапреди њихово знање током рада с различитим групама осуђених лица, с посебним нагласком на осетљиве категорије – жене, малолетнике, ЛГБТ особе, стране држављане, старија лица, особе са инвалидитетом – наводе у управи.

Посебно наглашавају да су у неким пројектима начинили пионирске подухвате када је реч о ресоцијализацији осуђених кроз обуку паса луталица у заводу у Сремској Митровици, који финансира мисија ОЕБС-а у Србији и немачка невладине организација „Хелп”.

– Ради се о најуспешнијем програму ресоцијализације и рехабилитације осуђених лица у западној пенолошкој пракси, пре свега у америчким затворима, и то оним с најстрожим режимом и најдужим казнама. Поносно истичемо да је ово први пројекат у којем, у склопу обуке паса, постоји и азил, по коме је затвор у Сремској Митровици јединствен у Европи и свету. Обуку је за годину и по прошло 80 осуђеника који добијају сертификате за рад у узгајивачницама паса, као дресери, у зоолошким вртовима. У сарадњи с Институтом за перформативне уметности и социјални рад осуђеници су учествовали у радионицама креативног писања. Као резултат тих радионица, директор института Марина Ковачевић снимила је филм „Командна љубав”. Филм документује приказ рада овог затвора где осуђеници постају обучени дресери паса, али имају и прилику да покажу и своја осећања, развију самопоуздање, емпатију. Од оваквог пројекта корист има и друштвена заједница, с обзиром на то да се у азилу налазе некадашњи пси луталице, као и да су се одштетни захтеви које је град Сремска Митровица плаћао за уједе паса преполовили с 30 на 15 милиона динара. План нам је да овај програм ресоцијализације до краја године почнемо да спроводимо у ВПД у Крушевцу и КПЗ за малолетнике у Ваљеву – наглашавају у управи.

Посебна пажња посвећена је образовању и професионалним вештинама осуђеница у заводу у Пожаревцу, где је сертификовану обуку за фризере, маникире и педикире прошло 50 осуђеница. Ради увођења већег броја активности за осуђене у затворима, кажу надлежни, повећан је број радно ангажованих, као и број лица која похађају обуке за одређена занимања или се школују. Осуђена лица обучавају се за вариоце, браваре, керамичаре, фасадере, куваре, пекаре.

– Ни у једном стеченом сертификату за обуку или у школској дипломи не наводи се да је осуђеник тај документ стекао на издржавању казне, чиме се води рачуна да не буде стигматизован када изађе на слободу, као и да лакше нађу посао – кажу у управи.