Ердоган не одустаје од Истанбула

Страховања опозиције су се обистинила: Врховна изборна комисија је подлегла притиску владајуће странке Реџепа Тајипа Ердогана и после 40 дана поништила локалне изборе у Истанбулу. То је изазвало још дубље политичке поделе у Турској, што потврђују први протести грађана у неколико општина Истанбула у којима је победио кандидат опозиције Екрем Имамоглу.

Прва реаговања су опречна. „Ово је најбоља одлука, значајан корак за демократију”, каже Ердоган, председник државе и лидер Партији правде и развоја (АКП), која је добила нову шансу да поврати изгубљене позиције у граду на Босфору.

„У Турској је противзаконито победити АКП. Ово је чиста диктатура. Овај систем мења вољу народа и не поштује важеће законе”, каже Онусарл Адугузел, потпредседник водеће опозиционе Републиканске народне партије (ЏХП), чији је кандидат Имамоглу, уз подршку „Добре” партије, тесном већином победио на локалним изборима који су одржани 31. марта.

На изборима је, мимо очекивања, тријумфовала опозиција. Имамоглу је освојио 4.169.000 гласова, односно 13.700 више него Бинали Јилдирим, бивши премијер и председник парламента, кога је кандидовао Ердоган. После прве провере гласова у неколико општина, која није донела суштинске промене у односу снага, локална изборна комисија је 17. марта устоличила Имамоглуа за градоначелника. Али, он је у тој фотељи остао свега 19 дана.

Врховна изборна комисија је, чини се, била на мукама. Већином гласова (7 : 4) прихватила је жалбу Ердоганове странке и локални избори ће бити поново одржани 23. јуна. У владајућем АКП тврде да је приликом гласања у Истанбулу било „организованих нерегуларности”, у појединим местима откривена је разлика између броја уписаних грађана и оних који су убацили листиће. Таквих је наводно било 40.000. Пале су и теже оптужбе: у неким изборним комисијама у општинама нашли су се следбеници организације имама Фетулаха Гулена, који је оптужен да је пре три године из Америке повлачио конце иза неуспелог покушаја државног удара, у коме је страдало 250 грађана. Откривена су 43 лица која су повезана са Гуленом, па ће, како се најављује, бити посла и за јавне тужиоце и делиоце правде. Председник Ердоган оптужује опозицију да подржава и „курдске терористе”, због чега је прошле недеље на сахрани једног војника физички нападнут председник водеће опозиционе странке Кемал Киличдароглу. Најновији развој ће сигурно још више продубити политички јаз у земљи.

На локалним изборима који су одржани крајем марта, бројчано говорећи победила је Ердоганова странка: она је освојила укупно 44 одсто гласова, то јест са коалиционим партнером (Партијом националистичког покрета) укупно 51 проценат. Но, и поред тога није успела да освоји место градоначелника у неколико великих градова: престоници Анкари, Измиру, Анталији, а до најновије одлуке Врховне изборне комисије, ни у Истанбулу, највећем финансијском и привредном центру у том делу света.

Председник Ердоган, који није навикао да губи, некако је прежалио Анкару и друга места, али не и Истанбул, за који је и емотивно везан: у њему је 1994. године, управо као градоначелник, започео своју  политичку каријеру. Верујући у успех свог кандидата, он је пре избора говорио: „Ко победи у Истанбулу, тај је победио у Турској.”

У почетку Ердоган је био суздржан, али није могао да отрпи изазов. „Моји грађани су ми рекли: председниче, ове изборе треба поновити. На њима је било нерегуларности, корупције… Рекао сам – у праву сте. Ми подржавамо понављање избора”, без увијања је пре одлуке комисије изјавио Ердоган на једном скупу бизнисмена у Истанбулу.

Имамоглу је осудио одлуку изборне комисије и позвао своје следбенике да се не предају. „Ми ћемо заједно поново победити”, поручио је он.

Ко ће 23. јуна увече, када се преброје гласови поновљених избора, засести у фотељу градоначелника 15-милионског Истанбула, тешко је предвидети, пошто је досад однос снага био практично изједначен. Ако је веровати локалним медијима, једино је извесно да ће поново снаге одмерити стари ривали – Имамоглу и Јилдирим.