Косово и Украјина биће главне теме Сабора СПЦ

Редовно заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, почиње сутра у манастиру Жича. Како је саопштено из СПЦ, Сабор ће, што је уобичајено, почети светом архијерејском литургијом и чином призива Светог Духа у манастирском храму Вазнесења Христовог, док ће у поподневним часовима почети радни део заседања. Архијереји Српске цркве заседање у Жичи наставиће и сутрадан, у петак, док ће од суботе, 11. маја, седнице бити одржаване у Патријаршијском двору у Београду.

Овогодишњи Сабор започиње баш у манастиру Жича, седишту првог српског архиепископа Светог Саве, у складу са великим јубилејом који српска црква обележава ове године: осам векова од стицања аутокефалности, што је заслуга управо овог српског светитеља. То је био и једини разлог због којег ове године, за разлику од прошле, заседање није почело у Пећкој патријаршији.

Иако се дневни ред сабора утврђује тек када почне заседање, како „Политика” незванично сазнаје у врху СПЦ, о неким темама највероватније ће се расправљати, будући да је због њиховог значаја важно да се о њима изјасни највише црквено тело. Тако ће српски архијереји на Сабору разговарати о ситуацији на Косову и Метохији и црквеној кризи у Украјини. О Косову и Метохији говорило се и на прошлогодишњем мајском заседању, али и на ванредном заседању у новембру. Није искључено да ће архијереји српске цркве поново формулисати свој став о овом важном и болном питању, као што би слично могли да учине и у вези са црквеном кризом у Украјини, о којој се, такође, Сабор СПЦ већ оглашавао. Незванично, у вези са Косовом и Метохијом српска црква неће мењати свој вишевековни став и потврдиће раније изнете ставове Сабора.

Као и у вези са Косовом и Метохијом, где је у међувремену, од последњег заседања, дошло до застоја у политичком дијалогу после увођења такса од 100 одсто на робу из Србије и бројних директних и индиректних притисака и напада на српски живаљ, тако је и у вези са Украјином дошло до новог развоја догађаја. Основана је „Украјинска православна црква”, којој је патријарх Вартоломеј почетком јануара дао Томос о аутокефалности. Став о томе Светог архијерејског синода, „црквене владе” – којим се не признају ни јануарске одлуке Цариграда, ни нова украјинска „црква” – покренуо је јавни разговор двојице угледних архијереја, владике бачког Иринеја, који је и члан Светог архијерејског синода, и епископа западноамеричког Максима. Њихова саопштења показала су, у суштини, да постоје различита мишљења о украјинском питању међу српским владикама, што је још један од разлога због којих оно треба да буде на дневном реду, али се, како сазнајемо, на самом Сабору у вези са тим не очекују већа изненађења, јер је већина архијереја ближа ставу који је формулисао Синод. Незванично, Синоду је послат и апел свештенства из Америке у којем они изражавају негодовање због ставова владике Максима сматрајући да они уносе пометњу међу свештенством и верницима, али је неизвесно да ли ће се о томе расправљати на Сабору.

Такође, на прошлогодишњем заседању архијереји су одлучили да за ову годину одложе изјашњавање о предложеним изменама и допунама нацрта новог устава СПЦ, који је лане изазвао много расправе међу архијерејима. С обзиром на то да, како сазнајемо, и даље постоје бројне недоумице и неслагања са предложеним изменама, не би било изненађење да се расправа о новом уставу одложи за неко наредно заседање.