„Фејсбук” чува изборе у ЕУ из ратне собе у Даблину

Неколико недеља уочи гласања за Европски парламент, „Фејсбук” је у Даблину отворио централу из које ће покушати да спречи кампању дезинформисања и недозвољено мешање у изборе. До гласања 23. маја и још неколико наредних дана четрдесетак запослених даноноћно ће се смењивати испред монитора на којима у реалном времену прате онлајн дискусије како би открили и избрисали лажне вести, манипулације и говор мржње. У тиму су говорници сваког од 24 званична језика ЕУ, а надгледа их Американка Лекси Стурди, која је сличном операцијом руководила јесенас, на изборима за амерички Kонгрес.

Иако је прегледао мноштво објава откако је центар отворен крајем априла, тим из ратне собе није хтео да открије да ли су спречили неки покушај ремећења европских избора.

С друге стране, поједини политичари и истраживачи истичу да највећа друштвена мрежа на интернету не успева да одговори на нове облике дезинформисања и политичког оглашавања. Иако од априла, по новим правилима, сваки политички оглас мора да буде посебно означен, а купац пролази верификацију и остаје регистрован у претраживој бази која се чува седам година, новинари портала „Политико” открили су плаћене политичке објаве које уопште нису биле обележене по правилима, посебно оне на „Инстаграму”.

Овај портал имао је увид у истраживање једне америчке фирме за сајбер безбедност, које показује да је више од половине европских бирача можда видело неки облик предизборне политичке манипулације на друштвеним мрежама. Иза њих наводно стоје руски актери, који ширећи поруке немачких екстремних десничара АФД и присталица тврдог брегзита желе да подрију демократске институције у ЕУ и створе поделе које би ишле наруку Русији. Новина у односу на мешање у америчке изборе је то што, како се наводи, страни актери сада не креирају садржај, већ помажу да се постојећи рашири унутар сваке земље, а то је тактика која се теже открива.

Шеф „Фејсбука” за сајбер безбедност Натанијел Глајхер признаје да немају капацитет да потпуно заштите изборе од лажних вести и мешања. На један од пропуста указао је мађарски новинар позван на обилазак „ратне собе”. Он је питао зашто не ангажују људе који би проверавали вести, јер неки велики сајтови у Мађарској, укључујући један повезан с владом, објављују лажне вести. Представник „Фејсбука” је одговорио да нису нашли партнера од поверења.

Због величине и глобалног значаја, амерички џин се невољно нашао у улози регулатора политичких кампања, од САД до Филипина. Под претњом многих земаља да ће законом ограничити шта сме да се објављује уколико сама компанија не предузме опсежније мере, „Фејсбук” је уложио милионе долара у нове технологије како би сачувао интегритет избора и пригушио говор мржње.

Прошле седмице почео је да брише налоге корисника који пропагирају мржњу на основу расе, религије и националности, махом Американаца. Са „Фејсбука” и „Инстаграма” нестали су профили ултрадесничара Алекса Џонса, који шири теорије завере, између осталих да је нападе 11. септембра и покољ у школи „Сенди Хук” режирала америчка влада. Избрисали су и Луиса Фаракана, лидера Нације ислама, који отворено вређа Јевреје, и још неколико антисемита и белих супрематиста. Угашен је и профил младе канадске десничарске Лорен Садерн, која је 2017. била један од организатора ометања спасавања избеглица на Медитерану.

Овај потез очекивано је разбеснео десницу на интернету, која се одавно жали да су водеће друштвене мреже наклоњене либералима. Један од забрањених, Пол Џозеф Вотсон, критиковао је на „Твитеру” „ауторитарно друштво под контролом шачице џинова Силицијумске долине које гуши сваки дисидентски глас”.

У одбрану прогнаних стали су многи конзервативни политичари, па и сам председник САД. Доналд Трамп, који је у кампањи имао огромну подршку ултрадесничара на интернету, написао је на „Твитеру” да је непријатно изненађен и да ће „пратити цензуру америчких грађана”.

Гашење налога забринуло је и борце за слободу говора. Њих плаши чињеница да једна приватна компанија има толику моћ да одлучује шта може да буде објављено на месту које је постало неизбежна платформа за милионе људи да изнесу мишљење. Америчка унија грађанских слобода упозорила је да ништа неће спречити „Фејсбук” и сличне компаније да, користећи ту моћ, једног дана можда цензуришу организације које штите право на абортус или борце против климатских промена.

Либерали, с друге стране, кажу да су мере закаснеле и да компанија не чини довољно да спречи ширење говора мржње. Иако су популарни антисемитски налози угашени, подсећа се да „Фејсбук” и даље не брани негирање Холокауста. Марк Закерберг је прошле године објаснио да, иако је пореклом Јеврејин, нема намеру да брише свако погрешно уверење.