„Банатски Двор" скупља гас за зиму

Домаћинства у Србији која за грејање користе гас коначно могу да одахну. Једино подземно складиште гаса у Србији у Банатском Двору поново је, после 25 година паузе, почело да се пуни. То практично значи да ако током грејне сезоне не буде стизало довољно гаса из Русије мањак може да се надокнади ускладиштеним енергентом у овом складишту.

– Пуњење првог нашег подземног складишта гаса започело је управо ових дана. Дневно се утискује око 750.000 кубика. Очекује се да од наредног месеца те количине буду још веће, око милион кубика дневно – потврдио је за „Политику” Саша Илић, в. д. генералног директора „Србијагаса”.

До почетка грејне сезоне у овај природни резервоар, односно испражњено налазиште гаса, биће ускладиштено око 130 милиона кубика овог енергента. Део ће моћи да се користи већ наредне грејне сезоне, а остатак је „јастучни гас”.

– Последњу реч која је то количина даће геолози, али очекујемо да ћемо утиснути довољно гаса да нам током следеће зиме на располагању буде 25 до 30 милиона кубика. То је количина коју смо ове зиме обезбедили кроз додатну набавку – објашњава први човек „Србијагаса”.

Упитан за колико ће ове количине „домаћег” гаса уштедети новца „Србијагасу”, али и грађанима због раста цене енергената,

Илић каже да ће складиште у Банатском Двору омогућити уштеде.

– Током прошле године гас се могао купити по цени од 220 долара за 1.000 кубних метара. Крајем 2007. достигла је око 280 долара, а почетком ове чак 340 долара за 1.000 кубика. Куповином у летњем, а потрошњом у зимском период, на 30 милиона кубика гаса могло се уштедети 2,5 до три милиона долара – истиче Илић.

„Банатски Двор” ће омогућити стабилно снабдевање и избегавање плаћања пенала за закупљени а неискоришћени транспортни капацитет у летњем периоду. Ипак, за коначан завршетак складишта биће потребно најмање још две године.

Илић подсећа да је оснивање заједничке српско-руске фирме која би се бавила градњом „Банатског Двора” део међудржавног споразума потписаног у Москви.

– Тачно је да је потребно уложити још доста новца у „Банатски Двор”. Један део неопходне суме је предвидив и он се односи на неопходну куповину компресора и осталих инсталација, што кошта око 25 милиона долара. Други део је везан за „јастучни гас”. „Србијагас” је пуњење складишта започео уз велику помоћ владе, али предузеће не може само да финансира завршетак овог посла, а тек смо на четвртини, или петини планираног капацитета – појашњава Илић.

Договором између Министарства рударства и енергетике, Министарства финансија, НИС-а и „Србијагаса” затворена је комплетна „финансијска конструкција”. Половина утиснутог гаса биће из домаћих изворишта. Остатак ће стићи из увоза. Домаћи гас ће бити плаћен тако што ће НИС бити ослобођен дела пореза по основу добити из претходних година. „Србијагас” ће купити остатак гаса из увоза и такође бити ослобођен обавезе давања у државну касу по основу добити. Уколико то не буде довољно, обезбеђене су и кредитне линије.