Плате расту, дугови све већи

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић оценио је данас да држава и даље не води рачуна о смањењу реалне потрошње, него се плате повећавају, као и кредитна задуженост становништва. Раст плата нико није спреман да обустави, а искључиви разлог смањења реалних зарада није рестриктивна фискална политика него раст инфлације, рекао је он на округлом столу о ефектима мера НБС на кредитну политику банака у организација Економист медија групе.

НБС је зато приморана да решава проблеме високом стопом рестриктивности, казао је Јелашић.

Он је оценио и да у Србији проблем још не представља апсолутни ниво кредита, већ је изазов како да се повећа уредност отплате задуживања, односно ублажи динамика доцње.

Према његовим речима, број корисника кредита у доцњи за прва четири месеца ове године знатно се повећао, па код правних лица повећање износи 10 одсто, код предузетника 41 одсто, а код грађана 25 одсто.

Задуженост по становнику износи 1,4 просечне нето зараде, задуженост запослених је 5,1 нето зараде, док су корисници кредита просечно задужени са 10,3 просечне зараде, додао је он.

Секретар Удружења банака Србије (УБС) Верољуб Дугалић навео је да се укупна задуженост грађана повећала са 295 милијарди динара, колика је била крајем 2007, на 309 милијарди динара колико је износила крајем априла ове године, односно повећање је за прва четири месеца износило 4,9 одсто.

У том периоду број готовинских кредита смањен је за један проценат, а потрошачких за око шест одсто, док је стални раст забележен код пољопривредних и стамбених кредита, чији је број за четири месеца порастао 16 одсто, додао је Дугалић.

Интензивнији раст кредитног задуживања, од 23 одсто, имао је привредни сектор, што је по мишљену УБС позитивна тенденција, казао је он.

Дугалић је истакао да је од задужености битнија уредност у плаћању обавеза, што је први сигнал који показује да ли је у питању мала или велика задуженост.

На крају претходне године доцња правних лица у плаћању обавеза је износила 5,1 одсто, а у прва четири месеца ове године 4,3 одсто, што је побољшање уредности у плаћању правних лица, казао је он. Код предузетника степен доцње је био 2,7, а сада је 2,6 одсто, док је код физичких лица остао непромењен 1,2 одсто.

Дугалић је нагласио и да су рестриктивне мере НБС већ доведене до нивоа која прети да угрози пословање банака.

Он је подсетио да су само по основу обавезне резерве банке прошле године дале 306 милијарди динара, док је њихов укупан капитал био 327 милијарди динара.

Бета

-----------------------------------------------------------

Априлска плата 32.562 динара

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у априлу 2008. године, износила је 32.562 динара, што је реално више за 3,82одсто у односу на претходни месец. Како је саопштио Републички завод за статистику, у односу на прошлогодишњу априлску плату, овогодишња је већа за 5,59 одсто.

У прва четири месеца зараде су, показује статистика, порасле за 5,48 одсто. Највеће плате од 80.228 динара исплаћене су запосленима из области финансијског посредовања, док су, већ по традицији, најгоре прошли произвођачи одевних предмета од коже и крзна који су у априлу зарадили свега 10.833 динара.

Посматрано по општинама, највише среће имали су житељи Новог Београда са просечних 52.633 динара. Становници Беле Паланке већ годинама су последњи на листи зарада по општинама, а прошлог месеца у просеку су зарадили по 11.212 динара.

А. Н.