Изборна монархија у Француској

Док популарност француског председника незадрживо опада из месеца у месец, његов двадесетједногодишњи син се потрудио да бар неко са презименом Саркози ове године забележи политички успех. Жан Саркози у марту је постао одборник у пребогатој париској општини Неји сир Сен, где је и његов отац годинама градио политичку каријеру.

Никола Саркози (53) у великом стилу је победио на прошлогодишњим председничким изборима у Француској, најављујући бројне реформе у унутрашњој и спољној политици. Међутим, о њему се највише говорило због развода од друге жене Сесилије и његовог трећег брака, са италијанском певачицом Карлом Бруни. Његова партија десног центра Савез за народни покрет (УМП) потучена је на локалним изборима у марту.

Од слике општег дебакла УМП-а одудара успех председниковог сина који је постао одборник у елитној општини. Жан је други син Николе Саркозија и Марије Доминик Кулиоли. Његов првобитни задатак у кампањи за локалне изборе био је да кандидат УМП-а Давид Мартино победи на локалним изборима и постане одборник. Штампа тврди да је Жан Саркози послу пришао професионално, да се истакао у кампањи „од врата до врата” и да је одлично комуницирао са гласачима. Ускоро је Саркози млађи схватио да би његове шансе биле много веће од шанси портпарола Јелисејске палате и одлучује да се и он кандидује за одборника. Мартино се повукао из изборне трке, а Жан Саркози је постао део локалне власти на чијем челу је његов отац био скоро 20 година. Саркози старији је од 1983. до 2002. био тамошњи градоначелник.

За разлику од црномањастог и ниског председника, његов син је висок и плав, „телевизичан”, док француски медији тврде да поседује харизму филмског глумца. Осим тога, описују га и као стидљивог и повученог момка, у сваком случају далеко мање темпераментног од оца који зна да током разговора са сарадницима подигне тон, па и да јавно извређа грађане који му добаце нешто непријатно.

Нова истраживања показују да шефа државе подржава само 32 одсто Француза. Последњи отпор јавности настао је због Саркозијевог плана да током ове године отпусти 22.900 службеника и професора, а следеће године би укинуо још 35.000 радних места у државним институцијама и школама. У ствари, његова идеја је да наместо оних службеника и професора који ће у овом периоду отићи у пензију дође дупло мањи број нових људи.

Ђаци, студенти и њихови наставници недавно су изашли на улице и протестовали против најављене реформе. Саркози старији је рекао да ће спровести реформе без обзира на отпор. Саркози млађи, изазван протестима омладине, решио је да сваког четвртка окупља младе људе са којима расправља о друштвеним, економским и политичким темама. Он је позвао младе конзервативце, све оне који се досад нису политички активирали и оне који се нису приклонили левици да дођу и дискутују.

– Идеја је да покажемо младим људима да могу да се укључе у политику – изјавио је Жан Саркози. Овим је хтео да докаже да међу младим Французима, иако су они углавном левичари, има и оних који другачије мисле.

Жан Саркози је због уласка у политику постао најславнији Саркозијев син, мада се на почетку председниковог мандата више говорило о старијем Пјеру. Пјер Саркози је музичар, хипхоп продуцент и нашао се на новинским странама због успешне сарадње са афирмисаним реперима. Али, медији сада обраћају пажњу на Жана, кога су, између осталог, питали да ли је Француска, због његовог учешћа у локалној власти, изборна монархија. Жан је одговорио да не зна шта се под тим подразумева.

Он је такође демантовао да за одборничко место треба да захвали председнику, тврдећи да се ослањао на себе, а не на искуство и помоћ свога оца. Како оцењују не само француски, већ и светски медији који су му посветили доста простора, Жан вероватно не претерује. Ако се настави тренд да Никола Саркози губи, а Жан да добија политичке поене, можда ће се улоге саветодавца и онога ко савете прима ускоро променити.