Гвоздени застор ДБ-а

После формирања владе Зорана Ђинђића, у јануару 2001. године, приоритети у раду Министарства унутрашњих послова Србије била су нерасветљена убиства Ивана Стамболића, Славка Ћурувије и злочин на Ибарској магистрали. То је на почетку свог сведочења пред Врховним судом јуче рекао тадашњи министар полиције Душан Михајловић.

– Припадници Јавне безбедности су се жалили да су у истрагама дошли до гвоздених врата Државне безбедности која нису могли да отворе и ту су се случајеви завршавали. Зато је на састанку руководства ЈБ-а и ДБ-а договорено да се та гвоздена врата отворе и да те две службе сарађују – рекао је Михајловић.

Он није детаљно говорио о томе како је решен случај „Ибарске магистрале”. Новинари који су тада пратили истраге сећају се да се само једног дана, у фебруару 2001. године, Палатом правде пронела информација да су два припадника Јединице за специјалне операције МУП-а Србије дошла у Окружни суд и признала злочин, под изговором да су добили наређење да на Ибарској магистрали камионом изазову саобраћајну несрећу у којој је требало да страдају „неки албански терористи”. Они су тада казали да нису знали да је у питању лидер СПО-а Вук Драшковић.

Тада је новинарима саопштено да је реч о Ненаду Илићу и Ненаду Бујошевићу, који су рекли да су на једном месту на путу били у аутомобилу и чекали инструкције тадашњег начелника Државне безбедности Радета Марковића, који их је мобилним телефоном, са друге локације на путу, обавештавао о кретању колоне која је била мета. Наводно је у једном моменту он повикао из телефона: „Крећите! Шта чекате?! Већ су прошли Степојевац!”.

Тадашњи министар унутрашњих послова је јуче на суђењу штуро описао своја сазнања о расветљавању четвороструког убиства на Ибарској магистрали.

– После неког времена, до мене је стигло обавештење да је случај Ибарске магистрале разрешен. Дошло се до тога да се сазнало ко је тог дана извезао онај камион и да су два лица практично признала злочин и самим тим је случај решен. Савест је ту један битан фактор. Речено ми је да су људи који су то извршили признали злочин практично под теретом савести – објаснио је јуче Душан Михајловић.

– Нисам знао детаљ да су Илића и Бујошевића у Палату правде довели Легија и Чеда Јовановић. Ја и не знам да ли су ти наводи тачни. То пише у књизи „Они су јачи од нас”, чији је један од аутора пензионисани полицајац Миодраг Вуковић – рекао је Михајловић.

На питање Радета Марковића да ли је тачно да су по Јавној и Државној безбедности „вршљали” Чедомир Јовановић, Владимир – Беба Поповић и Зоран Јањушевић, сведок је одговорио да је то „слободна интерпретација једног његовог разговора”, али да су они били присутни у МУП-у без његовог знања.

Он је испричао и да је из књиге Зорана Мијатовића „Опело за државну тајну” сазнао како је током истраге о отмици Мирослава Мишковића саслушаван Владимир Јовановић звани Јапанац, који је звао Љубишу Буху Чумета и жалио му се на третман у полицији.

– Онда је Буха звао Владимира – Бебу Поповића, а Беба је звао Мијатовића, који је дошао код Бебе. Из тога се види ко је коме био шеф и ко је коме долазио на ноге. То нисам знао док сам био министар – рекао је Михајловић.

Судија је питао Михајловића да ли му је познато да је начелник РДБ-а Горан Петровић предложио да се породицама Илића и Бујошевића издају документа са лажним именима и да ли га је он о томе уопште обавестио.

– То би морао да докаже. Свака информација о томе мора да буде писана. Али, нема везе, ја бих се ионако сложио с тим да се обезбеди да се породицама тих људи који су признали не деси ништа – рекао је сведок.

Адвокат Душан Машић, бранилац Радета Марковића, констатовао је да је Михајловић постао министар крајем јануара 2001, а да је Марковић ухапшен месец дана после тога, 23. фебруара.

– Али, да ли сте ви као министар били заинтересовани ко је организатор и инспиратор злочина? Да ли сте вашем шефу Ђинђићу јављали шта се догађа? – питао је Машић.

– Нисам му преносио шта се догађа – одговорио је Михајловић.

– Значи, Ђинђић вас ништа није питао? Да ли вас је било ко питао да ли Слободан Милошевић има везе са случајем? Да ли сте ви као министар неког питали било шта? – инсистирао је Машић.

– Па, питало ме је хиљаду људи, више хиљада људи. Колико се сећам, Милошевић није оптужен за то кривично дело. Никада ниједном оперативцу нисам говорио шта да ради. Речено ми је да су људи признали злочин и да је он полицијски решен – рекао је Душан Михајловић.

-----------------------------------------------------------

„Сложено мишљење” о Легији

Адвокат Слободан Миливојевић, бранилац Милорада Улемека, питао је Душана Михајловића какво је његово мишљење о Легији.

– То мишљење је доста сложено и компликовано. Ја не спадам у оне који су њега ковали у звезде и правили од њега хероја, а после га представљали као најгорег злочинца. Он је био врхунски професионалац и довео је Јединицу за специјалне операције до савршенства. Мислим да се удружио са погрешним људима и довео Јединицу у ситуацију да јој се није могло помоћи. Када је била расформирана, ја сам рекао: „Нека бог чува те момке” јер нисам знао да ли су изманипулисани или нису – рекао је Михајловић.

-----------------------------------------------------------

Књига са посветом

Адвокат Душан Машић питао је Душана Михајловића да ли је тачно да је своју књигу „Повленске магле и видици” послао по Милутину Мркоњићу у Хаг Слободану Милошевићу, и то са посветом у којој Милошевића назива херојем.

Судија Драгомир Милојевић забранио је ово питање, а сведок је касније објаснио да је његов лични став био да Милошевићу треба судити у Србији.