Изјава да добро послује са ниском ценом струје је аутогол ЕПС-а

Долазак мисије Међународног монетарног фонда у саветодавну посету Београду, где ће остати наредне две недеље, покренуо је спекулације око могућег поскупљења струје. Чим је најављено да би тема ове рунде преговора могло бити пословање јавних предузећа, пре свих ЕПС-а и „Србијагаса”, претпоставке су да би ова финансијска институција, као и прошле године, и сада могла да покрене питање корекције цена електричне енергије за домаћинства и мале потрошаче. Тим пре што је струја последњи пут поскупела у октобру 2017. и то за око два одсто у просеку, након чега, према рачуници Агенције за енергетику, просечна цена за домаћинства износи 6,8 динара по киловат-часу, без урачунатих пореза и такса.

Ако се, међутим, суди по резултатима пословања које износи „Електропривреда Србије”, разлога за поскупљење нема. Управо то потврђују из овог јавног предузећа за „Политику” истичући да послују са профитом и у условима када је цена електричне енергије у Србији за домаћинства и мале купце на гарантованом снабдевању најнижа у региону и Европи и није мењана од 1. октобра 2017. године.

У ЕПС-у још додају да су наставили тренд успешног пословања захваљујући мерама повећања ефикасности и уштедама на свим нивоима. Према прелиминарним подацима, нето добит (након пореза) у првом кварталу 2019. године износила је 10 милијарди динара, што је готово два пута више од планиране 5,2 милијарде динара. Позитиван ефекат од 4,8 милијарди динара резултат је унапређења пословања и уштеда, највећим делом кроз обједињене набавке, смањење трошкова кроз економију обима, квалитетније управљање залихама, унапређење оперативне и енергетске ефикасности.

Остварени пословни приходи у периоду јануар–март 2019. године за два одсто су већи од планираних и износе 80,1 милијарду динара. Истовремено, пословни расходи мањи су за четири одсто од плана и износили су 68,2 милијарде динара у првом кварталу 2019. године. Инвестиције на нивоу ЕПС групе у прва три месеца 2019. године износиле су 10,7 милијарди динара. Допринос профитабилном пословању дале су и реформске мере усаглашене са Владом Србије и међународним финансијским институцијама.

Део тих мера је и побољшање степена наплате, тако да је ЕПС завршио 2018. годину са укупним степеном који је премашио 100 одсто. Резултат на сличном нивоу очекује се и у 2019. години. Губици на мрежи константно се смањују. Програм оптимизације броја запослених направљен је у договору са ММФ-ом и Светском банком, тако да је ЕПС испунио и параметре о смањењу броја запослених за први квартал 2019. године, који су одређени трогодишњим планом пословања.

Упитан да ли је, ако је све овако идеално како тврде у ЕПС-у, уопште потребно да струја поскупи, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да је изношење ових информација резултат или потпуног незнања или жеље да се шири политички популизам оних који воде ово јавно предузеће.

– Одлично би било да је тако како они наводе. Али онда морају да објасне зашто не могу сами да добију кредите код банака, већ само уз гаранције државе. Зашто је приликом кредитирања увек ту ЕБРД или Светска банка? Зашто Кинези, а не сам ЕПС, не улажу у нове капацитете, ако има довољно пара? Те приче су чист аутогол за ЕПС – каже Ружић.

– Осим тога, ЕПС треба да каже да је струја за велике потрошаче неупоредиво скупља него за домаћинства и да ту цену плаћа српска привреда, што није у реду, те да они на тај начин покушавају да пеглају неке своје губитке. Али, све то није довољно за нове инвестиције, без којих нема ни ЕПС-а – категоричан је он.

Повећање цене киловата неопходно је не само зато што је српска цена најнижа у Европи, него и због тога што и најсиромашнији скупље плаћају рачун за мобилни, него за струју.

– Дакле, нисмо ми ни најсиромашнији, нити имамо најниже плате и пензије, па ће нам и минимално поскупљење тешко пасти. Неће, јер је довољно, ако до корекција дође, да се само мало поведе рачуна о потрошњи и да се бојлер или веш машина укључују ноћу, јер је тада струја четири пута јефтинија. А ЕПС-у ће нова цена добро доћи – закључује он.