Рок за плаћање пореза на имовину истиче сутра

Рок за измирење друге рате пореза на имовину је 15. мај и плаћаће се према новим пореским решењима за 2019, бар када је реч о становницима главног града.

Секретаријат за јавне приходе Београда штампао је 700.000 решења за све градске општине и већ је требало да стигну на адресе свих обвезника, наводе у овој градској институцији. Ако је било повећања у односу на последњи квартал прошле године, према коме је плаћана прва овогодишња рата, та разлика се измирује по пријему решења, односно уз рату за други квартал.

У случају да у неком граду још нису стигла нова решења обвезници су дужни да до средине маја плате порез на имовину у висини последње рате за четврти квартал 2018. Иначе, законски није одређен рок у којем се мора обрачунати задужење и донети решење којим се утврђује порез за текућу годину.

Али, будући да се пореска основица сваке године одређује у новембру, већ тада се зна колико ће износити порез на имовину за наредну годину. У већини градова Србије овај намет у 2019. скоро да није увећан или је то повећање било минимално, а у некима је и умањен у односу на претходну годину.

Повећање у Београду износи највише два одсто за правна и физичка лица, али само у зонама у којима је вредност квадратног метра непокретности увећана. Конкретно за стан од 60 квадратних метара у општини Палилула износи 12.282 динара, што је за 240 динара више него претходне године.

Градска управа Новог Сада најавила је да ће нова пореска решења на кућне адресе стићи у мају. Порез на имовину у овом граду, такође, у 2019. није значајно промењен у односу на прошлу годину. За стан у првој зони, површине 50 квадратних метара, ова дажбина стаје 9.530 динара, што је 11 динара више него лане.

Док је у Крагујевцу, укупан разрез пореза на имовину углавном мањи него прошле године. Порез на имовину на куће је смањен у свим зонама, осим у трећој зони у којој је повећан око седам одсто. Порез на станове у трећој зони је мањи, у екстра и првој зони скоро исти као 2018, док је у другој зони већи око седам одсто.

Међутим, Фискални савет не гледа благонаклоно на овако благу пореску политику. Њихове стручне анализе показују да највећи број  локалних самоуправа води политику релативно благих пореских стопа – више од 50 одсто њих је имало пореске стопе ниже од законског максимума.

Приход од пореза на имовину 2018. износио је 45 милијарди динара. Ако би се повећао обухват и побољшала наплата, према процени Фискалног савета, могао би да буде увећан око пет милијарди динара.

Београд је већ успео да унапреди наплату. Са непуних 16 милијарди динара у 2016. догурао је до 17,5 милијарди у 2018. Добрим делом то је захваљујући повећању обухвата непокретности око осам одсто, пошто је град издао око 60.000 решења више него пре две године. Нови Сад има ефикасност наплате чак 85 одсто. Приход од пореза на имовину у Крагујевцу достигао је око милијарду динара, што је повећање око 400 милиона динара у односу на 2016. захваљујући повећању пореске стопе код становништва са 0,2 одсто на 0,3 одсто али и ширењу обухвата непокретности око 18 одсто.

Бранислав Милић, стручњак на швајцарском програму „Реформа пореза на имовину” каже да је кроз овај програм пописана имовина у 44 општине.

– Тренутно се подаци уносе у базе података о некретнинама и средином јуна ће се знати колико је тачно свака општина имала некретнина ван пореске евиденције, и шта је све сада пописано – каже Милић.

 За сада се зна да је у Ћуприји опорезива површина повећана 23 одсто и наплата 25 одсто. У Врању је поднето додатних 5.840 пореских пријава и пописано нових 426.850 квадратних метара за опорезивање. Бор има нових 3.500 пореских пријава и 10 милиона динара веће задужење за порез на имовину...