„Тијанин закон” пред парламентом

Први разлог за измене Кривичног законика јесте прихватање иницијативе Фондације „Тијана Јурић”, коју је потписало 158.460 грађана, а њоме се прописује казна доживотног затвора за најтежа кривична дела против живота, као што су, између осталог, убиство, силовање, обљуба над немоћним лицем и над дететом, бременитом женом и немоћним лицем, рекла је јуче ресорна министарка Нела Кубуровић представљајући у Скупштини Србије пакет „кривичних прописа”.

Посланици владајуће коалиције сматрају да су понуђена решења у „Тијанином закону” праведна, док су опозиционари који бојкотују рад у парламенту у холу оценили да „ово уопште није ’Тијанин закон’, јер предвиђа условни отпуст”.

Према речима министарке Кубуровић, казна доживотног затвора треба у потпуности да замени постојећу најтежу казну затвора у трајању од 30 до 40 година будући да нема разлога да обе казне постоје истовремено. Она је навела да се, поред поменутих дела из иницијативе Фондације „Тијана Јурић”, казна доживотног затвора проширује и на дела за које је до сада била запрећена казна затвора од 30 до 40 година, а то су убиства представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, тероризам и друга.

Министарка је навела да казна доживотног затвора постоји у Аустрији, Финској, Француској, Немачкој, Италији, Македонији, Словенији, Швајцарској и додала да је уобичајени приговор за ову казну – њена нехуманост, „међутим, постојећа казна од 30 до 40 година затвора могла би се, такође, сматрати нехуманом”. Додала је:

„Имајући у виду тежину ове казне, предвиђена су ограничења за њено изрицање, која су иста као и код досадашње казне од 30 до 40 година затвора, а задржана је и забрана њеног изрицања лицима која у време извршења кривичног дела нису напунила 21 годину живота.

Предвиђено је да осуђеник на доживотни затвор може условно да се отпусти након издржаних 27 година затвора. У складу са иницијативом Фондације ’Тијана Јурић’ предвиђено је да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом”.

Најављујући подршку СВМ-а свим законима, Балинт Пастор казао је да је веома важно што је овај предлог дошао на дневни ред, али „треба рећи да је повод за њега најтрагичнији – смрт Тијане Јурић, шеснаестогодишње Суботичанке која је брутално убијена 2014. године у Бајмоку”.

Навео је да број потписника иницијативе најбоље говори да огромна већина грађана подржава оваква законска решења, „то је изузетно битно због начела легитимитета, а предложеним изменама закона остварује се још једна сврха кажњавања, а то је остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине санкције”.

Казао је да „морамо бити свесни чињенице да и у европском и у нашем друштву има оних који нису подобни да буду његов део, тешко је замислити ресоцијализацију починилаца свирепих дела”.

Осврнуо се и на критичаре закона, рекавши  да они истичу да се њиме крше људска права, да је противуставан, да је ресоцијализација циљ важнији од сваког другог и истакао:

„Ми кажемо да постоји Уставни суд који једини може да цени уставност закона, али ја сам уверен да је он у складу са Уставом. Кад погледамо упоредно право, долазимо до закључка да 183 државе и територије од 216 имају доживотни затвор или смртну казну. У Холандији је доживотни затвор доживотни затвор и може да се не издржи само ако краљ или краљица помилују осуђеника. Код нас председник има право на помиловање. Кад се погледају таксативно наведена дела, онда је јасно што за њих нема условног отпуста, код таквих дела је најнормалније да нема условног отпуста ни после 27 година.”

Осврнувши се на његову дискусију министарка Нела Кубуровић је казала да је тачно да постоје земље чланице Савета Европе које имају доживотни затвор без могућности условног отпуста, као што је Холандија.  Осврнула се и на изјаве опозиционара који бојкотују рад парламента, рекавши:

„Имала сам прилику да чујем изјаве представника опозиције који тврде да су подржали иницијативу Фондације ’Тијана Јурић’, да су потписали за увођење доживотног затвора, а сада тврде да ово није закон Тијане Јурић и позивају се управо на одредбе условног отпуста. Уколико погледате предлог који је фондација поднела, он и предлаже увођење доживотног затвора, али исто тако немогућност условног отпуста. Било је примедаба да није било јавне расправе, а министарство је када су припремане измене Кривичног законика, које сте усвајали 2016. године, предложило доживотни затвор и тада је организована јавна расправа. Стручна јавност је остала поприлично нема, чини ми се да можда нису били ни довољно храбри, ни довољно јасни да кажу свој став. Данас од појединих представника струке можемо да чујемо да помињу само могућност, односно немогућност условног отпуста и како се тако крше препоруке Европског суда за људска права, а ја бих волела да бар погледају пресуде починиоцима најтежих кривичних дела и зашто су управо и Министарство правде и влада прихватили иницијативу Фондације ’Тијана Јурић’ да за одређена дела нема условног отпуста”.

Министарка се практично осврнула на изјаву Бошка Обрадовића, лидера Двери, у скупштинском холу, који је казао да је потписао иницијативу Фондације ”Тијана Јурић” и да предлог који је стигао у парламент није предлог те фондације већ надлежног министарства, а „направљен је због притиска јавности и зато што је власт хтела да прикаже позитивну иницијативу”.

Гој­ко­ви­ће­ва: По­зи­вам све по­сла­ни­ке да гла­са­ју за „Ти­ја­нин за­кон”

Пред­сед­ни­ца срп­ског пар­ла­мен­та Ма­ја Гој­ко­вић по­зва­ла је ју­че све по­сла­ни­ке, без об­зи­ра на то ко­јој по­ли­тич­кој оп­ци­ји при­па­да­ју, да до­ђу на сед­ни­цу, да уче­ству­ју у рас­пра­ви и да гла­са­ју за „Ти­ја­нин за­кон”, ко­јим се уво­ди до­жи­вот­на ка­зна за нај­те­жа кри­вич­на де­ла, јер је „то ин­те­ре­су свих гра­ђа­на”.

Гој­ко­ви­ће­ва је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре уочи по­чет­ка сед­ни­це на ко­јој се, из­ме­ђу оста­лог, рас­пра­вља о се­ту „кри­вич­них за­ко­на”, по­себ­но апо­стро­фи­ра­ла из­ме­не Кри­вич­ног за­ко­ни­ка, ко­је су, „у на­ро­ду на­зва­не ’Ти­ја­нин за­кон’, ко­ји је пред по­сла­ни­ке до­шао за­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи са Фон­да­ци­јом ’Ти­ја­на Ју­рић’ и гра­ђа­ни­ма, а њих 160.000 је пот­пи­са­ло ини­ци­ја­ти­ву за ње­го­во до­но­ше­ње”.

Пред­сед­ни­ца пар­ла­мен­та је не­ко­ли­ко пу­та по­но­ви­ла по­зив свим по­сла­ни­ци­ма да до­ђу ре­кав­ши: „Же­лим да по­зо­вем све по­сла­ни­ке да за­бо­ра­ви­мо на по­ли­тич­ке раз­ли­ке, да сви до­ђу и да у пар­ла­мен­ту ка­жу шта има­ју, да под­не­су аманд­ма­не да за­кон бу­де што бо­љи и да сви за­јед­но гла­са­мо за овај ва­жан за­кон, ко­јим се уво­ди до­жи­вот­ни за­твор за, из­ме­ђу оста­лог, си­ло­ва­те­ље и уби­це де­це”.