Ирачки план за Иран

У случају да Иран нападне америчке трупе у региону или убрза производњу нуклеарног оружја, САД ће на Блиски исток послати 120.000 војника, предвиђа нови план Пентагона.

Министарство одбране је прошле недеље Белој кући представило план за Иран на захтев јастребова у Трамповој администрацији, који су инсистирали да сазнају како би изгледало војно решење за сукоб са Техераном, сазнаје „Њујорк тајмс”. Нацрти су америчку јавност вратили у период ирачког рата, јер предвиђају распоређивање готово идентичног броја војника (Ирак је напало 130.000 припадника Пентагона), али је разлика у томе што се у случају Ирана не планира копнена инвазија (која би захтевала далеко већи број трупа).

Да Америка спрема иранску верзију ирачког рата, можда се може наслутити и по томе што су заговорници најагресивнијег приступа према Ирану уједно били и највећи заговорници свргавања Садама Хусеина. Најважнији међу њима је Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, познат по изјави да једино бомбардовање може спречити шиитску републику да развије нуклеарно оружје. Иако је Болтон, који је био званичник и у прошлој конзервативној администрацији, и тада предлагао напад на Иран, администрација Џорџа Буша га није слушала.

Да ли ће га саслушати садашња влада, зависи и од тога да ли је Доналд Трамп спреман да одустане од политике смањивања америчког присуства на Блиском истоку и сопствене спољнополитичке доктрине, која предвиђа усредсређивање на ривалство са великим силама попут Кине и Русије. Према Трамповој доктрини, Америка треба да се повуче са Блиског истока да би се посветила азијско-пацифичком региону и спречила Кину да постане главна светска сила. Уколико шеф Беле куће прихвати да у тај регион врати 120.000 војника, зауставиће политику повлачења коју је започео кад је трупама у Сирији наредио да се врате кући, а званичницима задуженим за Авганистан да започну преговоре са талибанима.

Распоређивање нових америчких трупа била би још једна провокација за Техеран и погодно тло за сукоб америчке и иранске војске. Први корак ка таквом сценарију већ је направљен кад је Америка недавно на списак терористичких организација ставила и иранску Револуционарну гарду, на шта је Иран узвратио поруком да ће убудуће све америчке трупе у региону сматрати терористичким.

Односи између две земље донекле су релаксирани за време председника Барака Обаме, кад је с Ираном потписан споразум о нуклеарном програму. Техеран се 2015. обавезао да ће престати да обогаћује уранијум, као и да ће вишак уранијума продати на међународном тржишту у замену за ублаживање међународних санкција. Упркос противљењу свих осталих потписница, Трампова администрација се повукла из овог споразума, поново уводећи Техерану најстроже санкције. Због тога је ирански председник Хасан Рохани прошле недеље саопштио да његова влада више неће поштовати део договора који се односи на залихе обогаћеног уранијума ако остале државе потписнице не пронађу начин да заобиђу америчке санкције. Болтон је дан пре тога казао да САД шаљу бомбардере и носач авиона у Персијски залив управо због иранских непредвидивих потеза. Појeдини Трампови саветници и амерички савезници у региону, а ирански архинепријатељи – Израел, Саудијска Арабија и остале сунитске монархије Персијског залива – једва чекају било какав повод да наговоре САД на напад.

Уједињени Арапски Емирата су протеклог викенда тврдили да су у близини њихове обале четири нафтна танкера оштећена приликом саботаже, коју су САД довеле у везу с Ираном. Иако су амерички званичници тврдили да су Техеран или његови посредници уз помоћ експлозива направили рупе у бродовима, АП је јуче јавио да сателитски снимци показују да ниједан брод (два саудијска, један норвешки и један из Емирата) није оштећен. Као повод за напад на Иран могле би да послуже и јучерашње вести из Ријада да су на нафтна постројења саудијске државне компаније „Арамко” организовани напади из дронова. Саопштење је објављено непосредно пошто су јеменски побуњеници Хути, савезници Ирана, саопштили да су напали Саудијску Арабију.

Делимично повлачење из споразума из 2015. поткрепиће тврдње да Иран хоће да направи нуклеарно оружје иако се ова земља отарасила 97 одсто уранијума и тренутно нема довољно залиха да би направила бомбу (што потврђују и УН). Уколико Рохани настави да ради на нуклеарном програму, свакако ће му требати неко време да направи оружје и то америчкој влади оставља простор да разради стратегију. Ипак, закључује „Њујорк тајмс”, и тада ће јој бити тешко да убеди јавност да је иранска бомба највећа претња америчкој безбедности.