Љубав преко апликације

Након површног прегледа гостију у омиљеном кафићу и констатације да нема ниједног младића који обећава добру забаву, две младе Београђанке дискретно су активирале апликацију „Тиндер” на свом телефону и за свега неколико секунди добиле информацију ко је у њиховом комшилуку расположен за флерт и забаву. На екрану су им се појавили профили младића који су од њих били удаљени свега 250 метара, што је могло да значи да највероватније испијају пиво у неком кафићу у крају.

Од упознавања их је делило само превлачење палца преко екрана у десном правцу. Када су направиле и тај покрет, младићи су видели њихове фотографије и послали им сигнал да су им се допале. Виртуелним језиком речено, дошло је до „меча”, односно поклапања симпатија. Након што су испили заједничко пиће у башти кафића одшетали су заједно у луду београдску ноћ.

„Тиндер” је једна од многих апликација које нуде „љубав преко мреже”. Никада неће одати тачну локацију онога ко жели да сретне ново лице, али ће показати у којем се крају налази и омогућити му да види кога има у комшилуку, а расположен је за емотивно дружење.

Приликом претраживања листе потенцијалних партнера имате могућност да фотографију њега или ње превучете лево, што значи да вам се та особа не свиђа и желите да тражите даље. Ако фотографију превучете десно, значи да вам се особа допала. Уколико су осећања иста и са друге стране, тек тада можете размењивати поруке.

Оно што је за хетеросексуалне особе „Тиндер”, то је за геј особе „Гиндер” – апликација која вам омогућава локацију хомосексуалних особа у блиском комшилуку. Припадници мањинске сексуалне оријентације тврде да им је ова апликација у огромној мери олакшала проналажење партнера и број неспоразума са особама супротне сексуалне оријентације практично елиминисала. На топ листи најпопуларнијих апликација за проналажење партнера налазе се и „Баду”, „Блендр”, „Хоторнот”, „Бамбл”…

Да ли су ове апликације узрок или последица отуђености и живота у петој брзини, који често људима не оставља време за најближе и најмилије људе? Др Далибор Петровић, ванредни професор на Саобраћајном факултету, предавач на мастер студијама на Филозофском факултету и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”, сматра да су оне логична последица чињенице да велики део живота проводимо на социјалним мрежама.

– Многобројна социолошка истраживања показују да партнере најчешће упознајемо преко заједничких пријатеља и на послу, али вртоглаво расте број особа које партнера упознају преко интернета. Могућност да некога упознамо у кафићу налази се у домену статистичке грешке. Ми се данас углавном налазимо на виртуелном тржишту романтике и себе нудимо као робу, а наши атрибути су физички изглед и социјално-економски статус. Велика предност ових апликација је што елиминишу страх од упознавања, јер је много лакше послати некоме поруку преко телефона него прићи особи уживо. На „Тиндеру” један мушкарац може да комуницира са сто жена, а даме су у идеалној позицији да буду биране – објашњава наш саговорник и додаје да је на „Тиндеру” велика диспропорција жена и мушкараца у корист припадника јачег пола. Један од начина да мушкарци повећају своје шансе су занимање (жене воле докторе и професоре), слика и социјални статус.

Иако онлајн упознавање носи извесне безбедносне ризике, др Петровић примећује да су жене развиле бројне стратегије како да безбедно упознају особу са апликације. Већина њих сусрет заказује на отвореном простору, често воде другарицу или након упознавања одлазе у познати простор, као што је њен стан.

Психолог и психотерапеут Горан Томин оцењује да су апликације за упознавање у масовној употреби, јер је тај пут једноставно – лакши.

– Ми већ дуго имамо своје „аватаре” на мрежи, јер се практично од дајал-ап интернета на форумима налазимо под неким надимком и са неком профилном фотографијом. У том смислу, апликације за упознавање нису ништа ново. Мислим да оне ипак повезују људе. Предност онлајн комуникације је у томе што не морате много да се трудите, имате времена да смислите како ћете одговорити на неку поруку, а можете се консултовати и с пријатељима. Све те предности немате приликом директног упознавања с неким – примећује наш саговорник.

На питање да ли би као психолог саветовао познанство преко апликације, он истиче да не би саветовао баш свакоме, али некоме можда и би.

– Уколико неко пати од било које врсте анксиозности, или социјалне фобије, за такву особу су апликације за упознавање можда једини начин да са неким ступе у контакт. И у томе нема ничег лошег. До правог сусрета ће, ваљда, кад-тад доћи. И онда ће се лакше започети разговор – закључује Горан Томин.