Крпељи вребају са дрвећа

Топло време већина грађана користи да проведе што више времена у природи, заборављајући да се у зеленилу паркова, посебно у овом периоду, „крију” крпељи. Управо због убода овог паразита у последњих неколико недеља ординације су пуне пацијената који долазе по лекарску помоћ. Доктори упозоравају да је око 30 одсто ових паразита заражено бактеријом која може да изазове Лајмску болест и која може, уколико се не открије на време, да буде опасна за човека.
Процене стручњака говоре да ове године крпеља највише има у излетиштима у околини престонице, посебно у Бојчинској, Липовичкој и Миљаковачкој шуми, док их је нешто мање на Ади Циганлији, у Кошутњаку и Топчидеру. Они упозоравају Београђане да су омиљена места ових паразита трава и жбуње, али да често „падају” са дрвећа што мали број људи зна.

Др Нада Мацура, пи-ар Градског завода за хитну медицинску помоћ, каже да је сада време када грађани имају много проблема са „нападима” крпеља. Она објашњава да медицинаре ове службе људи свакодневно зову да питају за савет шта да раде, јер им се дешава да им се закачи крпељ док се налазе на Копаонику, Фрушкој гори или Космају, а немају у близини здравствену установу. Препорука лекара је да треба да буде извађен из коже у року од 24 сата.

– Грађани обично примете крпеља тек онда када је он већ нашао своје место на телу. Инфектолози саветују свима да буду пажљиви приликом вађења крпеља из коже, као и да је неопходно да то уради стручно лице. Међутим, неко некад није у ситуацији да оде до ординације, па је у том случају најбоље натопити вату јестивим уљем и држати на кожи где се он закачио око 15 минута, а затим пажљиво пинцетом извадити из коже, у правцу обрнутог кретања казаљке сата – истакла је др Мацура.
Наша саговорница објашњава да људи после тога морају да прате место убода око месец дана, јер уколико се ту јави црвенило величине петопарца то може да значи да је дошло до инфекције бактеријом „борелијом”. Први симптоми такозване лајмске болести које људи примећују су главобоља, повишена температура и болови у врату, а обољење највише утиче на срце, нервни систем и зглобове.

– Сви људи када дођу из шетње у природи морају да прегледају своје тело, да протресу гардеробу. Посебну пажњу родитељи морају да обрате на најмлађе који се играју у трави – сматра др Мацура.