Референдумски карактер избора на северу КиМ

Очекујем да српски народ на недељним изборима за градоначелнике у четири општине на северу покрајине искаже политичко јединство, наглашава председник Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. У разговору за „Политику” каже да су локални избори у општинама са српском већином на КиМ увек специфични јер их расписује Приштина, али да у њима Срби силом прилика морају да учествују како би у сопственим рукама задржали могућност да управљају својим локалним срединама.

„Од грађана се, дакле, не очекује изјашњавање о комуналним питањима или темама од локалног значаја, већ политичка порука која увелико надилази сам повод гласања. Веома је важно да Срби у Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану и Косовској Митровици гласају у што већем броју за кандидате Српске листе како би показали колика је њихова снага и одлучност да се боре за своја елементарна политичка права и колики им је капацитет да се одупру све беспризорнијим политичким диверзијама Приштине. Јасно и недвосмислено изражена политичка воља Срба на КиМ потребна нам је и као ветар у леђа у борби коју наша држава свакодневно води на међународном плану како би заштитила своје интересе у јужној покрајини”, наводи Ђурић.

Колико су избори за градоначелнике важни за Србе?

Од суштинског је значаја то што председник Александар Вучић у својој тешкој и несебичној борби за опстанак српског народа на КиМ има јасну и гласну подршку оних за чије се интересе бори. И због свега наведеног и ови избори за наше сународнике у покрајини имају референдумски карактер. На крају, не најмање важно, Србији је потребан поуздан партнер за реализацију инвестиционог циклуса чији је циљ економско снажење већински српских средина у покрајини, а Српска листа је једина с којом је тако нешто могуће учинити у искреном и партнерском односу.

Пошто је јасно да Српска листа ужива подршку народа и да ће освојити највише гласова, какву реакцију очекујете од Приштине после избора?

Смењивање министара из Српске листе, па и само расписивање избора у четири општине на северу КиМ, јесте нека врста политичке саботаже Приштине, као и покушај да се отупи борбени дух и спремност српског народа на пружање мирног и демократског отпора потпуном обесправљивању Срба у покрајини и истискивању државе Србије и њеног утицаја на политичке и економске процесе на терену. Кандидати Српске листе ће несумњиво бити изабрани за градоначелнике, али то, верујем, неће окончати ову неодговорну кампању Приштине и настојања екстремних албанских политичких структура да положај Срба у покрајини учине што несношљивијим. Сигуран сам да ће Срби на КиМ и политички представници нашег народа наставити да се и након 19. маја једнако одлучно боре за своје егзистенцијалне интересе и грађанска права и да ће остати лојални својој држави Србији. Приштина својим све екстремнијим нападима на слободе српског народа више не може да нас изненади, јер на снази је отворена и брутална антисрпска кампања којој се не назире крај.

Привремене косовске институције најављују оснивања „суда за Србе” и усвајања декларације о „геноциду” у покрајини.

То је циничан покушај да се они који су чинили злочине над Србима сакрију од правде и да се страшна злодела над српским цивилима, полицајцима и војницима које је починила терористичка УЧК релативизују причом о некаквим масовним силовањима и етничком чишћењу. Свако кога памћење служи сећа се ко је покренуо злочиначку кампању киднаповања цивила и подмукле нападе на српске полицајце и Албанце лојалне држави Србији. Није то била држава Србија и њене снаге безбедности, већ управо албански терористи. Мучнину изазива када о злочинима над Албанцима говоре они који су починили иницијални злочин против мира и командовали машинеријом смрти терористичке УЧК. Сама чињеница да су ти људи на слободи, уместо да пишу мемоаре у неком максимално осигураном затвору, јесте пораз цивилизације и морални фијаско дела међународне заједнице који годинама уназад управља КиМ. Силоватељи и кољачи преобучени у политичаре никада неће моћи да Србији деле моралне лекције и правда ће их, уверен сам, сустићи кад-тад.

Коју поруку Србија шаље партнерима у дијалогу после састанка председника Александра Вучића са владикама СПЦ?

Речи његове светости патријарха Иринеја, који је након седнице сабора јасно и јавно изнео став цркве, оценивши да се председник Вучић лавовски и храбро залаже и бори за опстанак Срба не само на КиМ него и свуда где постоји српско име, најречитије говоре о међусобном уважавању, поверењу и поштовању које се гради и кроз овакве састанке, али и кроз небројена дела којима су и председник и влада показали посвећеност очувању и јачању наших светиња и очувању заједништва. Наша црква је живи сведок историје и голготе српског народа, и њен глас треба да се чује. Знам да је председнику Вучићу веома стало да с нашом црквом има конструктиван однос сарадње када је реч о питањима од најдалекосежнијег националног значаја јер проблем КиМ је, не само о територијално или политичко, већ пре свега прворазредно идентитетско питање. Позиција Србије ојачана је продубљеним јединством, произашлим из разговора председника Вучића с бројним представницима цркве.