Опада поверење у онлајн медије

Агенција УМ представила је на „Дигитал дану” у Београду резултате истраживања о навикама корисника друштвених медија које је показало да у свету опада поверење у онлајн медије, саопштено је данас.

Како је наведено, чак 46 одсто испитаника мисли да су лажне вести које се пласирају онлајн, док само осам одсто њих верује да су садржаји које су прочитали или видели на интернету тачни.

На мање од пола испитаника (47 одсто) утичу садржаји и вести које се деле онлајн. Такође, испитаници мање верују институцијама и стручњацима него раније.

На представљају истраживања речено је да се дешава поларизација и да појединци у друштвеним медијима виде начин за припадност одређеној друштвеној групи, која онда одређује њихов идентитет.

„Вејв Х – Ремикс култура” је препознао да у креирању идентитета данас постоји читав микс различитих утицаја, од нашег непосредног окружења, глобалне културе, до различитих информација, које су путем друштвених медија и нових платформи постале лако доступне. Са појавом друштвених медија корисницима је у руке дат снажан алат да сами ураде шта год смисле, да мењају, редефинишу или осмисле свој идентитет, да пронађу следбенике који ће делити њихова уверења и слично. Корисници друштвених медија постали су њихови креатори”, рекла је директорка за медијске операције ИФ Групе у оквиру које послује агенција УМ Београд Катарина Костић.

По речима драмске ауторке и професорке на београдском Факултету драмских уметности Биљане Србљановић „Србија предњачи у мањку поверења онлајн због тога што не постоји нека врста етаблиране етике у професионалној употреби друштвених мрежа”.

„Глобални тренд је да су факе њуз (лажне вести) заправо постале такав феномен да чак одлучују о изборима у највећим земљама света. Читаве фарме креатора лажних вести, наратива и садржаја интензивно покушавају да се укључе у изборне процесе а негде и успевају у томе, као што је случај био у Америци”, додала је Биљана Србљановић.

Истраживање је показало да је број оних који су забринути да ће можда пропустити нешто ако нису посетили неки од друштвених медија сада мањи од половине (46 наспрам 50 одсто колико је показало претходно Wаве истраживање).

На питање који је то друштвени медиј на коме проналазе оно што их занима, на којем проналазе себе, односно са којим се идентификују, глобално, испитаници су навели Нетфлиx, Јутјубу и Спотифy. Платформе као што су Фацебоок, Тwиттер, Инстаграм или Снапћат за глобалне испитанике нису ни међу првих пет. У Србији, са друге стране, највише се идентификујемо са „Јутјубом”, „Вибером”, Линкедином.

Покривајући узорак од преко 56 хиљада испитаника, активних корисника интернета (користе га сваког или сваког другог дана), узраста од 16 до 54 године из 81 земље, истраживање „Вејв Х – Ремикс култура” представља репрезентативну слику потреба, погледа и понашања преко милијарду корисника друштвених медија у свету, наводи се у саопштењу агенције УМ.

Поред Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Северне Македоније, ове године истраживање је први пут спроведено и у другим земљама региона, Словенији, Црној Гори и Албанији, преноси Бета.