Оџалан као адут за гласове у Истанбулу

У време припрема за поновљене изборе у Истанбулу, влада је повукла великодушан потез што је изненадило многе: први пут од 2011. године дозволила је да у самици адвокати посете свог клијента Абдулаха Оџалана, лидера курдских побуњеника, „непријатеља бр. 1 Турске”, који издржава доживотну робију на једном острву у Мраморном мору. После дуже времена пре неколико дана обишао га је и брат.

Овај уступак је био неочекивана, мада изгледа није био случајан. На друштвеним мрежама већ се увелико спекулише да се Реџеп Тајип Ердоган на тај начин „удвара” Курдима пошто многи припадници тог народа живе у Истанбулу, где се 23. јуна одржавају поновљени избори за градоначелника, пошто су претходни поништени због наводне крађе гласова од стране опозиције. На изборима који су одржани 31. марта они су гласали за свог кандидата који се у међувремену повукао или за Екрема Имамоглуа иза кога стоје водеће опозиционе странке. Он је главни ривал Биналију Јилдириму, кога је предложио председник Ердоган.

Овом потезу владе претходио је масовни штрајк глађу Курда који траже да се прекине нехуман третман Оџалана који издржава доживотни затвор на острву Имрали. Председник удружења за људска права Озтурк Туркдоган недавно је потврдио да 2.983 осуђеника у 90 казамата широм земље не узима храну у знак протеста због изолације њиховог лидера. Он годинама битише у самици од 12 квадратних метара, не виђа сунца ни месеца.

„То је смишљено убијање на рате које траје од 1999. године када је Оџалан осуђен на доживотни затвор”, тврде Курди као и борци за људска права.

Курдски штрајк глађу започела је још у новембру прошле године Лејла Гувен (55), посланица легалне Народне демократске партије (ХДП) коју влада сумњичи да подржава Радничку партију Курдистана (ПКК), коју је пре више од три деценије основао Оџалан. Она је у међувремену забрањена и стављена на листу терористичких група. Лејла Гувен је у међувремену пуштена из затвора, али је наставила штрајк глађу код куће. Њену идеју су сада подржали многи курдски осуђеници.

У Турској се током штрајка глађу могу узимати витамини, со и шећер. То штрајкачима продужава живот, али и поред тога неки затвореници су већ у критичној ситуацији. Забележно је и неколико самоубистава, тврде у прокурдској Народној демократској партији (ХДП), која се изборила за место у парламенту.

Оџалан је преко адвоката поручио својим следбеницима да прекину штрајк глађу и да више не угрожавају своје животе. Није саопштено како је примљен тај његов апел. Он је, како је речено на конференцији за новинаре његових адвоката у Истанбулу, изразио спремност да преговора са владом како би се пронашло мирно решење курдског проблема.

Оџалан је основао ПКК средином осамдесетих година и она се бори за аутономију свога народа који претежно живи у југоисточној Анадолији. Влада је то доживела као угрожавање јединства земље и одговорила оружаним акцијама против побуњеника, док је ПКК забрањена и нашла се на листи терористичких група у Турској, Европској унији и Америци. У повременим оружаним сукобима, који трају више од три деценије, досад је страдало скоро 40.000 грађана: припадника снага безбедности, курдских побуњеника, а највише цивила. Све се то Оџалану ставља на душу.

Припадници турске службе безбедности су у сарадњи са ЦИА 1999. године киднаповали Оџалана на аеродрому у Најробију и специјалним авионом пребацили га у Истанбул. Осуђен је на смртну казну, али није завршио на конопцу него му та санкција, после промене кривичног закона, преиначена у доживотну робију.

Оџалан (69) је најизолованији и најчуванији затвореник у Турској, можда и на свету, јер се власти плаше да би курдски побуњеници могли да покушају да га на силу ослободе. Казну издржава на малом острву Имрали у Мраморном мору, где је једно време био једини осуђеник пошто су други затвореници пребачени у друге казамате. Када се Турска због такве изолације нашла на удару критика у свету на Имрали је враћено осам пробраних затвореника, али они му праве друштво само 60 минута дневно у кругу за физичке активности. Живи као да је у пустињи. У међувремену је написао неколико књига. Чува га неколико стотина војника и  стражара, док хеликоптери стално надлећу острво, а патролни чамци крстаре око Имралија, откривају локалне ТВ станице.

Оџалан је очигледно још увек популаран међу Курдима који често организују демонстрације у земљи и у Европи где живе и раде многи припадници тог народа и траже његово ослобађање. Како ће сада реаговати припадници тог народа који живе у Истанбулу није јасно, мада би они могли да буду језичак на изборној ваги који могао да претегне на једну или другу страну пошто је однос снага између Имамоглуа и Јилдирима – изједначен.