Уметничка игра у Србији

Мага Магазиновић (1882–1968) једна је од најобразованијих жена у Србији с почетка 20. века. Била је пионирка на пољу уметничке игре, али и на пољу борбе за равноправност жена. Дипломирала је на Филозофском факултету као први женски кандидат на својој групи. Уписала је и Правни факултет како би отворила врата женским студентима у, до тада искључиво мушки, домен студирања права.

Била је и први женски службеник у Народној библиотеци, где је 1905. радила као практиканткиња и прва новинарка која је објављивала за „Политику” (1905–1906). Уметничка, играчка и позоришна знања стицала је код најистакнутијих позоришних имена свога времена у Немачкој: Макса Рајнхарта, Емила Жак Далкроза, Рудолфа Лабана, Исидоре Данкан. Прва је образована играчица која је отворила школу модерне игре (1910) у време када у Србији још није постојао ни класичан балет. Године 1936. основала је Студентску фолклорну групу; допринела је ширењу знања о игри, новом схватању женског тела и постепеном смањивању дистанце према женама у различитим доменима професионалног стварања. Једна је од зачетница кореодраме на нашем простору. Ауторка је прве стручне литературе и текстова о игри у Србији. Умрла је 8. фебруара 1968.

Смиљана Мандукић (1907–1992)  зачетница је модерне игре у Србији и региону. Играчко знање стицала је у Бечу, где је и остварила прве успехе на сцени као соло плесачица. Ученица је славних бечких уметница: Гертруде Боденвизер и Грете Визентал.

Између два светска рата наступа у Београду, где 1931. отвара школу за модерну игру. Водила је часове и преко таласа Радио Београда од 1931. до 1940. Једна је од стваратељки кореодраме као специфичног позоришног жанра на нашем простору. Оснивачица је и прве професионалне групе за модерну игру којом је афирмисала алтернативни играчки правац. На Музичкој академији у Београду предавала је Ритмику и сценске кретње од 1941. до 1946, а била је и професорка на предмету Сценске кретње на Високој филмској школи од 1947. до 1950. Учествовала је у оснивању Градске балетске школе у Београду, у којој је од 1949. до 1963. била главна наставница. Бавила се кореографским и образовним радом у КУД „Абрашевић” и у професионалној играчкој трупи „Београдски савремени балет Смиљане Мандукић”, коју је основала седамдесетих година прошлог века. Умрла је 12. маја 1992. године. Удружење балетских уметника Србије 2012. године установило је награду која носи име ове пионирке модерне игре у Србији.

Стручна сарадња: др Вера Обрадовић, ред. проф. и др Свенка Савић, проф. емеритус; Музеј града Београда и Удружење балетских уметника Србије.

Уметничка обрада: Надежда Скочајић, дипломирани графичар.