Хапшење због нацистичког поздрава

У Блајбургу, у Аустрији, јуче је одржано 74. по реду „одавање поште припадницима усташких формација” убијеним на подручју тог места близу словеначке границе непосредно по окончању Другог светског рата. О овом скупу годинама се постављају иста питања. Која је заправо истина о Блајбургу, чему вишегодишње инсистирање на што већем броју жртава, да ли се тиме жели минимизирати страдање у Јасеновцу, како многи теоретичари наводе, и може ли се то уопште поредити?

Према доступним извештајима с комеморација у Блајбургу, током деведесетих година прошлог века број жртава се из године у годину рапидно повећавао. Рецимо, 1990. године је процењено да је у Блајбургу побијено око 50.000 људи – 36.000 Хрвата, Словенаца између 8.000 и 10.000, Муслимана 5.000 и четника 2.000. Већ средином деведесетих говори се о 80.000 жртава, а убрзо је број заокружен на 100.000. Недуго затим и овај број је застарео, па се говорило о 200.000 жртава.

Највећу бројку досад је дала Саборска комисија Хрватске, по којој је страдало чак 600.000 људи. Такође, у почетку се говорило само о убијеним војницима, а затим да су половина убијених заправо били цивили. Истовремено с „новим информацијама” готово истим интензитетом смањивао се број јасеновачких жртава.

Против покушаја изједначавања Јасеновца и Блајбурга побунио се недавно и Стјепан Месић, бивши председник Југославије и Хрватске. „Јасеновац је био концентрациони логор у којем су страдали невини. Сада се клањају жртвама с Блајбурга. У Блајбургу нема жртава, тамо је капитулирала квислиншка војска. Бандитизам је изједначавати Јасеновац и Блајбург”, рекао је Месић, преноси Бета.

Такође, како пише хрватски „Индекс”, ова комеморација, чији је покровитељ Хрватски сабор, већ годинама је заправо лоше прикривен изговор за величање НДХ и некадашњег пропалог усташког режима. А ове године су томе на крај стале аустријске власти.

Хина подсећа да је почетком марта Аустријска бискупија у Клангенфурту одбила молбу Хрватске бискупске конференције за одржавање мисе у Блајбургу, образлажући да се она политички инструментализује и да је постала део „политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје”.

Након што су представници хрватске власти разговарали с колегама у Аустрији, одобрено је да се комеморација у Блајбургу води као јавно окупљање.

А према првим незваничним проценама, јуче се на Блајбуршком пољу окупило око 10.000 људи, наводи портал „Индекс”. Једна особа је ухапшена јер је подигла руку опонашајући Хитлеров поздрав. Других инцидената није било. Осим свете мисе, није било политичких говора.

Хрватски медији наводе: „Почасни блајбуршки вод је организовао и ове године бесплатан превоз из Загреба, али је позвао све да се клоне било каквих усташких симбола или оних који асоцирају на то, као и било каквих узвика или обележја која су противзаконита по хрватским, али и аустријским законима.”

Полиција је, очекујући већи број учесника, била присутна са 450 униформисаних лица која су детаљно проверавала да ли учесници носе са собом забрањене усташке симболе. Наиме, од 1. марта ступила је на снагу допуњена листа забрањених симбола у Аустрији, која обухвата и усташке симболе, пренео је Танјуг.

На лицу места били су један државни тужилац, судија, као и припадници полиције за странце, а чувари реда све догађаје пратили су преко видео-камера.

Премијер, председница и шеф сабора нису јуче били у Блајбургу. Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је по свом обичају Блајбург обишла пре неколико дана. Пре три дана се пред спомеником погинулим усташама поклонио председавајући сабора Гордан Јандроковић, а премијер Андреј Пленковић је у Блајбург послао изасланика.

Линта: Ревидира се историја

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта у изјави за медије је рекао да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је „геноцидна НДХ била права хрватска држава а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма”.

За немачку кацеларку Ангелу Меркел, која борави у Загребу, Линта има питање – зашто не тражи од хрватске власти да укине срамну и антиеворпску одлуку да Хрватски сабор буде покровитељ комеморације убијеним усташким злочицнима у Блајбургу, пренео је Танјуг.

Он сматра да је „жалосно да немачка канцеларка подржава на предстојећим изборима за Европски парламент ХДЗ који изражава носталгију због пропасти геноцидне НДХ и највернијег савезника Хитлерове Немачке”, наводи у писаној изјави Линта.

Хрватски бискуп предлаже пресељење комеморације у Удбину

Хрватски бискупи још нису одлучивали о иницијативи госпићко-сењског бискупа Миле Боговића, који предлаже да се следеће године централна комеморација одржи у Удбини, у Хрватској, уместо на Блајбуршком пољу, у Аустрији.

Иначе, према изворима „Политике онлајн”, Удбина је до 1995. године била већински српска. У попису 1991. године Срби су у Удбини чинили више од 80, а Хрвати око шест одсто становника. У попису 2001. године као Срби се изјаснило 44,50 одсто становника Удбине. Иницијатива да се комеморација страдалим усташама крајем Другог светског рата пресели из Блајбурга у Хрватску није нова, а покренута је након што је окарактерисана као највећи нацистички скуп у Европи, преноси Танјуг.

Књига Николаја Толстоја

Један од ретких страних историчара који је нешто писао о догађајима у Блајбургу био је британски историчар руског порекла Николај Толстој.

Он је 1986. године објавио књигу „Министар и покољи”, у којој се бави углавном судбином Козака који су се борили на страни Трећег рајха. Књига је у Великој Британији забрањена након што је оптужен за клевету, а британски историчари су Толстоја оптуживали да је „због властите опсесије чињенице износио селективно, а затим извлачио ничим доказане смеле закључке и оцене”. Толстој је иначе емигрант из СССР-а и могуће је да је лично гајио негативне сентименте према комунизму. Верује се да је баш овај случај заправо и покренуо толико интересовање за Блајбург у Хрватској јер је често цитиран да би се дала веродостојност причи о страшном масакру.