​Мангупи, пандури и штребери

Све је мање вицева. И паметних духовитих графита који су били стање ума и нису ружили, него украшавали град. Недавно се појавио један занимљив. Пише: „Када ће пропаст полусвет?” Пошто је полусвет биљка чудновата која пушта дубоко корење, одговор би био: неће скоро. Али постоји „пестицид”: наука и култура.

Необичан је однос културе и телевизије. Комерцијалне телевизије су се одрекле било какве емисије из културе (мада им је то обавеза на коју су пристали када су добили националну фреквенцију), а то што повремено позову глумце да најаве нову представу или филм припада сфери маркетинга.

Емисије из културе постоје само на РТС-у. Али на њен начин – без таласања! Нема супротстављања, нема дијалога, нема критике. Радним данима око 23 сата гледамо „Културни дневник”, који је сведен на информације какве су могле да буду и у јутарњем програму: отворена је изложба, представљена је књига, била је премијера... Гост одговара на унапред припремљена питања. Има шта да каже у та два-три минута, следи ново питање са папира... У понедељак смо у „Дневнику 3” сазнали да је умрла Дорис Деј, а двадесет минута касније, у „Културном дневнику”, поново смо чули да је умрла Дорис Деј, илустровано потпуно идентичним инсертима из њених филмова.

Исте вечери, у 23.20 почео је „Аутопортрет” посвећен Тихомиру Станићу, који спада у ред најприсутнијих глумаца у позориштима, на филму и телевизији. Он је баршунастим, сугестивним гласом промишљено, интроспективно, емотивно говорио о свом раду, али и пороцима и страховима, уметничким дилемама и признао колико је био уплашен добрим критикама, а колико се обрадовао када је за улогу у „Хамлету из Мрдуше Доње” критичар написао да је „безизражајна и површна”. Следеће године је добио награду за ову улогу. Станићева отвореност сударала се са стерилним питањима Снежане Стаменковић Јојић, типа: „Када сте сам и са собом закључили – ја сам глумац?” Опробани рецепт: припремљена питања која не комуницирају са оним што је гост испричао (признање да је строг према другима, а благ према себи) и унапред снимљене емисије, плус касни термин емитовања, резултираће тиме да ће емисије из културе остати у запећку. Ранко Мунитић, књижевник, сценариста и критичар, писао је о „пандурском и мангупском ТВ водитељству”.

Појавило се треће: штреберско.