Нотр Дам би могао да добије стаклени кров

Цео свет је пре месец дана у директном ТВ преносу са тугом пратио како пламен гута 96 метара висок торањ париске катедрале Нотр Дам. Само неколико дана касније, најпознатији британски архитекта Норман Фостер предложио је „хај-тек” идеју за обнову ремек-дела готске уметности изграђеног пре осам и по векова. Архитекта са титулом лорда који се прославио куполом од стакла и челика на берлинском Рајхстагу, обновљену катедралу на обали Сене замишља на сличан начин и у складу са 21. веком. Нотр Дам би уместо дрвеног требало да има провидни кров, али и нови пирамидални торањ са осматрачницом од кристала и нерђајућег челика.

Фостер у својој архитектонској визији не заговара „светогрђе”, већ само следи идеју француског премијера Едуара Филипа, који је два дана после пожара најавио расписивање архитектонског конкурса за изградњу урушеног торња из 1859. године. Филип је јавно поручио да нови торањ Нотр Дам треба да буде прилагођен техникама и изазовима наше епохе.

Иако је више од хиљаду архитеката, конзерватора и интелектуалаца из целог света затражило од француског председника да се не жури са обновом париске катедрале, Емануел Макрон не одустаје од датог обећања да Нотр Дам обнови за пет година.

После 13 сати расправе француски посланици су одобрили контроверзни закон о управљању донаторским фондовима који ће, ако га крајем маја подржи и Сенат, омогућити заобилажење постојећих прописа како би се убрзала обнова овог ремек-дела хришћанске културе у Европи.

Закон, осим додатних пореских олакшица за донаторе, предвиђа и формирање посебног јавног тела под непосредним надзором француског председника, који ће бити задужен да надгледа радове како би они били завршени у предвиђеном року.

„Забринути смо због оваквог закона, поготово када се има у виду превентивна археологија. Пре доношења било какве одлуке о обнови морамо бити до детаља упознати са сваким делом катедрале”, упозорава Оливије де Шали, стручњак за средњи век са Сорбоне и портпарол Удружења експерата у служби обнове Нотр Дам.

Француски министар културе Франк Ристер је покушао да умири експерте и опозиционе посланике, рекавши да се у амбициозно задатом временском оквиру од пет година током  реконструкције неће заобилазити урбанистички прописи и да ће се водити рачуна о захтевима конзерватора.

После катастрофалног пожара у француској јавности је започела полемика да ли Нотр Дам, која је грађена током два века, треба обновити у оригиналном облику. Тако је познати француски преводилац Беранже Вијено за магазин „Слејт” написала како остатке катедрале не треба обнављати, већ сачувати као споменик културе, својеврсни „мементо мори 21. века”.

Није Фостер усамљен у идеји да обнови Нотр Дама треба дати „шарм” новог миленијума. Словачки архитектонски атеље Визум би париској катедрали на крову придодао рефлекторе који би бацали снажан сноп светла ка небу.

Архитектонски биро из Штокхолма Улф Мејергрен има још „луђу” идеју. Они предлажу да се, уместо крова, на врху катедрале изгради базен у облику крста окружен статуама 12 апостола које су пуким случајем избегле уништење у ватри. Због предвиђене рестаурације, камене фигуре светитеља су демонтиране непосредно пре пожара.

Ипак, према истраживању међународне агенције за анализу података „Југова”, 54 одсто Француза би волело да се готска катедрала обнови у изворном облику, док само 25 одсто подржава идеју да се „архитектима пусти машта на вољу”.

Иако је већ прикупљено око милијарду евра, према првој процени, сама обнова париског драгуља који се налази на Унесковој листи светске баштине не би требало да кошта више од 600 до 700 милиона евра.

Али, док париски Нотр Дам барем не кубури са финансијама, његов мање познат двојник у главном граду Хаитија Порто Пренсу још је у рушевинама после разорног земљотреса 2010. године.

Новинар и писац Ајми Вајленц сматра да би било праведно да Французи део новца прикупљен за обнову Нотр Дам усмере и за  реконструкцију истоимене катедрале на Хаитију.

„Када је Хаити прогласио независност 1804. године, Француска је затражила да јој се плати одштета за изгубљене поседе и робове које је имала. Током наредних 100 година, Хаити је за своју слободу Французима платио износ који би данас износио 21 милијарду долара. Многи француски индустријалци који сада издвајају милионе евра за Нотр Дам своје богатство заснивају на некадашњим плантажама шећера, док је Хаити био њихова колонија. Француска Хаитију дугује много више од обнове истоимене катедрале у Порто Пренсу”, каже за магазин „Нејшен” Вајленц.