Трампове непристојне понуде

Волстрит и нарочито Силицијумска долина често се саблажњавају над америчким председником, али оберучке прихватају прилике које им пружа његова политика, па и она најконтроверзнија – према имигрантима.

И поред тога што сматрају да је нечувено како се Доналд Трамп опходи према илегалцима, поједини пословни људи зарађују управо на политици коју критикују, правећи бизнис од притварања и протеривања усељеника без папира.

Као и известан број затвора и неки центри за дошљаке без докумената налазе се у рукама приватних компанија. Овај сектор не би могао да опстане да га не кредитирају најмоћније банке у земљи, што значи да је Волстрит највећи инвеститор у „индустрију” хватања Мексиканаца и Централноамериканаца. Како јавља сајт Јавног националног радија, у приватним пограничним центрима смештено је око 75 одсто илегалних имиграната. И поред тога што хуманитарне организације тврде да су услови у приватним установама далеко гори него у државним, почев од хране и хигијене до малтретирања „станара”, и раније администрације ослањале су се на њихове услуге. Једна од две највеће компаније за држање приватних затвора и центара за притвор имиграната, „ГЕО груп” (друга је „Корсивик”), уложила је стотине хиљада долара у кампању републиканског кандидата 2016. Деонице ових фирми нагло су скочиле пошто је њујоршки милијардер победио на изборима, пренео је Си-Ен-Би-Си. Трампова политика „нулте толеранције” према онима који незаконито улазе у САД побољшала је прилике за зараду на граници. Трамп је наредио да се притварају чак и породице са малом децом и тражиоци азила, повећао је број имиграционих агената и проширио листу илегалаца које треба депортовати по убрзаном поступку. То значи масовно притварање и максималну попуњеност капацитета у приватним центрима за илегалне имигранте.

Ипак, притисак јавности постао је толико велики да Волстрит почиње да се повлачи из овог „бизниса”. Нека од најважнијих банкарских имена одлучила су да више не инвестирају у „индустрију” притварања. Како је јавио Ројтерс, Џеј Пи Морган, Велс Фарго и Ју-Ес банк су саопштили да више неће улагати у приватне центре за притвор миграната. Верује се да су се банке одлучиле на овај корак јер не желе да се суоче са бојкотом огромног броја грађана. Пример који су банкарима често предочавали активисти за људска права је компанија „Дау кемикал”. Она је зарадила пет милиона долара, продајући напалм Пентагону током Вијетнамског рата, али је због урушеног угледа пропустила бројне послове и изгубила милијарде долара јер људи нису хтели да купују њене производе.

У највеће критичаре Западног крила спада Силицијумска долина, која важи за лучоношу либералне и прогресивне мисли. Ипак, део ИТ индустрије саучесник је у Трамповој политици према имигрантима. Калифорнијске фирме су развиле технологију масовног надзора и ставиле је влади на располагање да би агенти лакше хватали и депортовали илегалце. Од „Палантира”, компаније у сувласништву Трамповог подржаваоца Питера Тила, и јесте се очекивало да помаже влади у хватању имиграната. „Палантир” је познат по томе што прати појединце на интернету, прави базе података и профиле особа уз помоћ појединих карактеристика на основу којих наводно предвиђа људско понашање. Међутим, играчи на овом тржишту су и компаније које су често у вербалном сукобу са председником. И поред оштрих речи оснивача „Амазона” Џефа Бејзоса на рачун Беле куће, његова компанија је влади понудила софтвер за препознавање лица, који олакшава посао имиграционим службама („Мајкрософт” има сличну технологију). Због тога је дошло и до „побуне” у „Амазону” јер су запослени писали Бејзосу тражећи од њега да не помаже Трампу у прогону имиграната.

И друге ИТ компаније са западне обале помагале су влади да пронађе имигранте на основу технологије која је пратила и препознавала регистарске таблице на аутомобилима, пише „Хафингтон пост”. Организације за људска права посебно критикују „Амазонову” технологију, на основу које се могу препознати лица и са велике удаљености и идентификовати имигранти. Страхује се да би софтвер могао да закаже и да наложи да се протерају погрешни људи које је рачунар, на пример, нетачно препознао као криминалце. Активисти из Америчке уније за грађанске слободе (организација за промоцију људских права) тестирали су „Амазонову” технологију и утврдили да није тако поуздана као што Бејзос каже пошто је 28 чланова Конгреса погрешно идентификовала као људе који су хапшени због криминала.