Иде лето, мења се терапија

Недавно смо обележили Светски дан хипертензије, уз податак да у Србији чак 1,1 милион грађана пије лекове за притисак. Број особа с дијагнозом хипертензије је можда и већи због дугогодишњих стресова којим смо изложени, али и специфичне масне и слане исхране, пушења и физичке неактивности.

Много је погрешних ставова о томе шта се сматра високим притиском и када је време за озбиљно лечење.

– Европске и америчке препоруке за лечење повишеног крвног притиска покушавају да реше дилему када увести лек за снижавање притиска и колико дуго пацијент треба да га узима. Велики је проблем што лекар често једном дати лек задржава и током лета и током зиме, што је велика грешка, јер се са сваком сменом годишњег доба мења антихипертензивна терапија – подсећа проф. др Весна Стојанов, начелнице Мултидисциплинарног центра за хипертензију Клиничког центра Србије.

Сматра се да висок крвни притисак постоји и треба да се лечи и контролише код сваке особе чије су измерене вредност крвног притиска 140 са 90 милиметара живиног стуба и изнад тога.

– Проблем хипертензије је велики делимично и зато што наши пацијенти често сматрају да све знају. Сами се лече лековима које узима њихов комшија или лекове узимају по потреби тј. када измере повишен притисак. Нажалост, и лекари због велике оптерећености не стигну да објасне пацијенту да притисак треба да мере у исто доба дана, пре или после узетог лека, на кућном апарату – три пута у размаку од три до пет минута и тек је средња добијена вредност прихватљива – наводи докторка Стојанов.

За правилну дијагнозу, поред мерења притиска у амбуланти, потребно је да се уради и амбулаторни 24-часовни мониторинг артеријског крвног притиска (обавезно ако пацијенти кажу да у кућним условима имају знатно ниже вредности притиска него када лекар мери, ако им терапија не одговара или ако се посумња на секундарну хипертензију). Према последњим Европским препорукама из 2018, пацијенту се ради и процена крутости крвних судова и стање периферних крвних судова. Такође, потребно је да се уради ултразвук срца, преглед очног дна.

Ако лекар сумња да се ради о секундарној хипертензији потребно је да се уради нефролошки преглед и колор доплер крвних судова бубрега, као и ендокринолошки преглед.

Ако нема оштећења срца, бубрега, мозга, периферних крвних судова, а пацијент има притисак око 135–140/85–90 ммХг, препоручују се такозване нефармаколошке мере лечења. Не мора одмах таблета, али се обавезно саветује престанак пушења, избацивање масне хране, регулисање телесне тежине, увођење редовне физичке активности, одговарајући унос воде, некоришћење енергетских пића, умерено конзумирање алкохола и после тога нова контрола.

Нормалним крвни притиском, иначе, сматрају се вредности између 120–129/80–84 ммХг. Вредности притиска 130–139 са 85–89 мм сматрају високонормалним вредностима и пацијент добија лекове само ако је имао шлог или инфаркт срца, уколико је дијабетичар или има проблеме с бубрезима.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Проф. др Весна Стојанов, кардиолог из Клиничког центра Србије

Мерење притиска не сме бити опсесија

– Само једно мерење притиска и налажење ових вредности не значи одмах да ова особа треба да добије дијагнозу артеријске хипертензије. Једно мерење у амбуланти лекара није довољно да се постави права дијагноза, него су потребни чешћи прегледи и контроле. По последњим препорукама (2018) Европског удружења за хипертензију, све већи значај се придаје кућном мерењу притиска. Пацијент може да контролише сам притисак, али да то не постане опсесија, па да особа мери и 20 пута дневно свој притисак. Сасвим је довољно измерити крвни притисак на кућном апарату (не користити апарате наруквице) једном дневно у исто време, ујутру или увече – каже проф. др Весна Стојанов, кардиолог, начелница Мултидисциплинарног центра за хипертензију КЦС.

Висок притисак је, по речима наше саговорнице, већ сам за себе болест, али и фактор ризика за инфаркт срца, мождани удар, промене на крвним судовима, очном дну… То је и ризик за бубрежне болести. Чак 28 одсто људи на дијализу стиже јер није лечило свој висок крвни притисак.