Може ли осуђеник да се поправи без одласка у затвор

Србији ће бити потребно још неколико затвора или једно острво на Дунаву, где би били смештени сви будући осуђеници на кратке казне затвора, због тога што су у усвојеним изменама Кривичног законика (КЗ) знатно сужене могућности за условну казну, кажу искусни кривичари.

– Данима и месецима се расправља о доживотном затвору као замени за најтежу казну затвора, а у Србији постоји свега неколико десетина осуђеника на максималне затворске казне од 40 година. Међутим, сужавање могућности да се изрекне условна казна уместо затворске за велики број лакших кривичних дела није ни било предмет дискусије и прошло је „у пакету” са доживотним затвором. То ће произвести хиљаде нових осуђеника на кратке казне затвора – каже за „Политику” Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда (АКБ), који је у уторак званичним саопштењем скренуо пажњу на будући проблем са условном осудом, која је тренутно најчешћа казна у пракси основних судова.

Ако би петорица осамнаестогодишњака обила фрижидер са сладоледом на Ади Циганлији и узела сладолед, сва петорица би морала у затвор, наводи Тинтор, јер то се квалификује као кривично дело тешке крађе, али сада нема могућности за условну осуду. Добили би три до четири месеца затвора, безусловно. Исти је случај и ако само покушају да обију трафику.

– Суду ће бити жао што их шаље у затвор, али мораће по закону. Кривични законик сада обавезује суд да изриче кратке казне затвора за најлакша кривична дела. У јавности се врло мало зна да је изменама КЗ-а знатно сужен круг кривичних дела за која се може изрећи условна осуда. За разлику од доживотног затвора, који ће можда бити изречен у неколико десетина случајева, условна осуда је до сада као казна била изрицана у 60 одсто случајева и то најчешће грађанима који се први и последњи пут нађу пред судом. Сасвим је извесно да ће судови изрицати велики број краткотрајних казни затвора. Грађанин мора имати шансу да се у случају лакших кривичних дела ресоцијализује без одласка у затвор. Предложеним изменама ова шанса се у превеликој мери сужава – каже Југослав Тинтор.

Упозорава да ће овакво пооштравања казнене политике довести до тога да велики број младих људи одласком у затвор неминовно постане део криминалног миљеа.

– Главна вест било је увођење доживотног затвора, али лаки облици криминала и „случајни” преступници нису били у центру пажње медија. Стварне јавне расправе стручњака о свим изменама КЗ-а није ни било, али адвокатура има обавезу да укаже на последице законских измена – наводи Тинтор.

Најновије измене у Кривичном законику промениле су и члан 66 и то ставове два и три који су тачно одређивали за која дела се не може изрећи условна осуда. До сада је важило да условна осуда није могућа у два случаја: за кривична дела за које се може изрећи десет година или тежа казна (став два) и ако није протекло пет година и више од правоснажне осуде на казну затвора за умишљајно кривично дело (став три).

– То у пракси значи да, кад суд хоће да изрекне условну осуду, он проверава две ствари – прво да ли се може изрећи десет година за то дело и друго да ли је оптужени раније осуђен на затвор за умишљајно кривично дело и да ли је од те осуде протекло пет година. Сада је у ставу два реч „десет” замењена речју „осам” тако да од сада условна осуда није могућа за кривична дела за која се може изрећи осам година затвора – каже Тинтор.

Истовремено, у ставу три поред речи „затвора” додате су речи „или условна осуда” тако да се сада условна осуда не може изрећи не само ако није протекло пет година од правоснажности осуде на затвор, већ и од правоснажности условне осуде.

– Те две измене знатно проширују круг оних којима се не може изрећи условна осуда. Када се на то још дода да се за низ кривичних дела подиже законски минимум и максимум, уверен сам да ће број условних осуда бити преполовљен – наглашава Тинтор.

То су одредбе које ће „поткачити” више хиљада грађана који ће у будућности први и једини пут извршити неко лакше кривично дело, које би могло да се „омакне” готово сваком.

– Условна осуда даје шансу да се осуђеник поправи без затвора. Ако их шаљемо на кратке казне затвора, јер закон суду везује руке да мора да изриче краткотрајне затворске казне, онда ћемо опет имати гомилу затвореника и нећемо имати ефекте ресоцијализације. Ово је друга страна медаље о којој нико не прича, а одразиће се на људе који нису починиоци тешких кривичних дела. Не видим разлог да се уклања могућност условне осуде – сматра председник Адвокатске коморе Београда.

Кривичари указују и на раније измене КЗ-а којима је забрањено ублажавање казне испод минимума за читаву лепезу кривичних дела, као и на некритички притисак јавности да се казнена политика пошто-пото пооштри. То ће Србију, упозоравају, коштати изградње нових затвора, иако је већ у врху по броју затвореника у односу на број становника.