Србија поново пред судом у Хагу

Годину дана након што је ослобођена оптужбе за геноцид у спору с Босном и Херцеговином (оглашена је додуше кривом јер га није спречила у Сребренци), Србија ће се опет наћи пред Међународним судом правде у Хагу. Овога пута за исти злочин оптужила је Хрватска. Од 26. до 30. маја заказана је расправа по тужби коју је 1999. године против тадашње СРЈ поднела Хрватска за наводни геноцид и то у периоду од 1991. до 1995. године. Као страна у спору појавиће се само Србија јер је она правна наследница и СРЈ и Државне заједнице Србија и Црна Гора. Суд је после распада СЦГ тражио од Хрватске да се изјасни да ли ће тужити и Црну Гору, али одговор никада није стигао у Хаг.

Србија и Црна Гора је 2002. године поднела приговор да Међународни суд правде није надлежан јер у тренутку подношења тужбе државна заједница није била чланица Уједињених нација нити потписница Статута овог суда. Уз то, државна заједница није била потписница ни Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, већ је то учинила 2001. године, после поновног пријема у УН, у новембру 2000. године.

У хрватској тужби се, између осталог наводи, да је СРЈ због директне контроле над оружаним снагама, агентима службе безбедности и различитим парамилитарним групама, на територији Хрватске, у области Книна, источној и западној Славонији и Далмацији, одговорна за „етничко чишћење” Хрвата. Последице таквог „облик геноцида” биле су расељавање, убијање, мучење или илегално хапшење великог броја хрватских грађана, као и прекомерно уништавање имовине. Главна тачка тужбе је Вуковар, односно „Овчара”, а тврди се да је 14.000 људи погинуло, а 55.000 рањено.

У току пет дана, колико ће трајати расправа, Хрватска и Србија ће наизменично износити аргументе за и против надлежности овог суда, каже у разговору за „Политику”, др Тибор Варади који је, уз професора Андреаса Цимермана и Владимира Ђерића, један од заступника наше земље пред судом.

Он каже да ће јак аргумент у прилог Србији бити и одлука овог суда да није надлежан да расправља по тужби коју је СРЈ поднела против чланица НАТО-а због бомбардовања 1999. године. Тада је, наиме, суд рекао да није надлежан за тај спор јер у моменту подношења тужбе Југославија није била потписница Статута суда, односно није признала његову надлежност.

„Када је СРЈ поново примљена у УН она је потписала Конвенцију о геноциду, али с резервом на члан 9 који говори о томе да државе прихватају обавезну надлежност суда у случају да се покрене спор у вези с геноцидом тако да ми сматрамо да нисмо везани чланом 9 Конвенције, што је такође значајно у одбрани”, објашњава др Варади.

На питање зашто нисмо прихватили тај члан, он каже да смо само поступили као и већина других држава, укључујући и САД.

Према речима професора Варадија, помало је неуобичајено за праксу суда да се огласи тек шест година након подношења приговора о својој надлежности. „Шансе да се суд огласи ненадлежним су доста велике, иако у спору с БиХ није тако пресудио. Међутим, наш проблем у спору с БиХ је био што власти Југославије нису одмах тражиле да се суд огласи ненадлежним него је 1996. године одлучено да је МСП надлежан. Зато су сви наши покушаји да се та одлука ревидира остали безуспешни. Овога пута, у спору с Хрватском, први пут износимо аргументе у прилог ненадлежности ни суд не може да их узме у обзир”, објашњава др Варади.

Насупрот нашим аргументима, Хрватска ће истицати чињеницу да се суд огласио надлежним по тужби БиХ јер се подразумевало да је Југославија везана Конвенцијом о геноциду.

У Хрватској нису превише уверени у успех тужбе. Како је у изјави за Хрватски радио рекао председник Стјепан Месић након пресуде по тужби БиХ „с мало вероватноће можемо очекивати да би Србија могла бити и осуђена за геноцид на основу хрватске тужбе”. У листу „Глобус”, под насловом „Хрватска пред правим поразом”, констатује се да постоји најмање пет разлога зашто ће Хрватска изгубити спор – врло рестриктивно тумачење геноцида – што показује пример БиХ, чињеница да у историји суда никада није донета одлука да је нека држава починила геноцид, „шлампаво и оквирно састављена тужба”, прикупљање доказа у кратком року, као и губитак интересовања у Хрватској за судбину тужбе.

Уколико би се суд ипак огласио надлежним, др Варади каже да би у том случају највероватније уследила противтужба Србије на којој већ ради екипа стручњака.

„Ја се надам да ће то бити крај сукобљавања држава и нација и да ће се ствар свести на индивидуалну одговорност”, каже др Варади.