САД прете да ће Европи ускратити долар

Европска унија биће искључена из америчког финансијског система уколико покуша да тргује с Ираном специјалним каналом који су основале Немачка, Француска и Велика Британија. Тим речима, Сигал Манделкер, подсекретарка за тероризам и финансијске обавештајне податке Министарства финансија САД, упозорила је у писму датираном 7. маја Пера Фишера, председника Инстекса, европског „канала специјалне намене” основаног у јануару како би послужио за бизнис с Ираном, мимо долара и санкција Вашингтона.

„Позивам вас да пажљиво размотрите могуће санкције према Инстексу. Било какво деловање које заобилази америчке санкције (према Ирану) може резултирати озбиљним последицама, укључујући и губитак приступа америчком финансијском систему”, пренела је јуче поруку Манделкерове агенција Блумберг.

Министарство финансија САД потврдило је став свог званичника: „Ентитети који се упуштају у трговину с Ираном излажу се значајном ризику од санкција. Министарство финансија САД намерава да агресивно потврди свој ауторитет”, стоји у саопштењу из Вашингтона.

Незабележена финансијска претња Вашингтона Европи уследила је након најаве Европљана (17. маја у Бриселу) да ће свесрдно настојати да ојачају улогу евра у глобалним финансијским токовима.

„Кључни приоритет је јачање међународне улоге евра. Не желим да наше компаније испаштају због америчких одлука које не делимо”, изјавио је у седишту ЕУ Бруно ле Мер, француски министар финансија.

Валис Домбровски, одлазећи европски комесар за заједничку валуту, био је сличног становишта као Ле Мер.

„Време је да ојача међународна улога евра. Зато што је евро једно од најбољих оруђа које имамо за подршку европским вредностима у иностранству”, оценио је Домбровски.

Иступања Ле Мера и Домбровског уследила су само неколико дана након што је амерички државни секретар Мајк Помпео 8. маја у Лондону упозорио да Европи није потребан никакав специјални канал за пословање с Ираном. То стога што Вашингтон – након увођења три рунде санкција против Техерана од прошле године – и даље дозвољава да хуманитарни и медицински материјал стиже у Иран.

„Уколико трансакције надиђу тај оквир, без обзира на то о каквом је (финансијском) каналу реч, дакле – ако су та пословања подложна санкцијама – ми ћемо их увести против оних који су укључени у те трансакције”, најавио је Помпео.

Куда одавде иду трговински и политички односи два трансатлантска савезника, загонетка је. У овом тренутку, готово 90 одсто свих глобалних финансијских трансакција обавља се у оквиру америчког доларског платног система. Амерички долар надмоћно доминира у трговини енергентима: у годишњој трговини нафтом и гасом, вредној око 40.000 милијарди евра, европска валута користи се само у десет одсто енерготрансакција.

„Специјални канал платног промета” с Ираном, формат који је прошле јесени, на иницијативу Берлина, Париза и Лондона, а у договору са Москвом и Пекингом, најавила Федерика Могерини, шеф дипломатије ЕУ, током заседања Генералне скупштине УН,  још је у повоју. Наиме, Инстекс је у јануару званично основан у Паризу, а организација се води на адресу француског министарства финансија. Именован је његов директор, уз најаву да ће надзорни члан Управног одбора бити Британац. Одатле, Инстекс је отворио простор за поједине бартер-аранжмане Европљана с Ираном, али је још подалеко од функционалног канала плаћања, махом због силног устезања европских актера од тога да се пред очима Вашингтона упусте у послове са источном обалом Персијског залива.

Европљани се јавно спремају за могући удар нових америчких царина (на робе вредне најмање 11 милијарди долара) због субвенција Брисела „Ербасу” – глобалном конкуренту америчког авио-произвођача „Боинга”.

„Већ на лето треба да се спремимо за нове баснословне америчке царине”, почетком ове седмице је у Бриселу оценила Сесилија Малмстрем, одлазећи европски комесар за трговину, преноси портал „Политико”.

Да ли ће Вашингтон увести нове царине против разноразних европских производа због субвенција „Ербасу”, умногоме зависи од одлуке Светске трговинске организације (СТО). Наиме, док су се Европљани месецима вајкали да то што су они дотирали „Ербас” врло личи на вишегодишње субвенције Вашингтона „Боингу”, Трампова администрација пресавила је табак и послала тужбу тим поводом СТО. Та одлука СТО очекује се у јулу.

Чекајући одлуку СТО, Европљани су већ најавили да ће – ако стигну нове америчке царине (након оних на извоз алуминијума и челика) – узвратити новим царинама на америчку робу вредну око 22 милијарде евра.

Трансатлантски трговински јаз, чини се, све је дубљи.

Само што је амерички председник Доналд Трамп 17. маја најавио да на пола године одлаже одлуку о новим царинама за увоз аутомобила из ЕУ и Јапана, Европљани су одлучно одбацили предлог Вашингтона да се уведу квоте за пласман аутомобила и делова са савезничких терена.

„ЕУ је врло чврсто против препарираних трговинских аранжмана који би да ограниче европски извоз на америчко тржиште у замену за одустајање од претње новим царинама”, упозорила је Сесилија Малмстрем.